Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog srpskog župana Stefana Nemanje i Ane, rođen je oko 1174. godine. Zajedno sa starijom braćom, Stefanom i Vukanom, na dvoru u Rasu, dobio je izvanredno obrazovanje. Od rane mladosti pokazivao je ljubav prema knjizi. Na njegov duhovni razvoj najviše su uticala žitija južnoslovenskih pustinjaka, svetog Jovana Rilskog, Jovana Osogovskog, Gavrila Lesnovskog i Prohora Pčinjskog. Ipak, smatra se da se mali Rastko najviše oduševljavao žitijem svetog i ravnoapostolnog Kirila, prosvetitelja Slovena, koje je često čitano na Nemanjinom dvoru.
Već u petnaestoj godini otac mu dade na upravljanje Humsku oblast, između Neretve i Dubrovnika. Kao vladar bio je krotak, blag i ljubazan prema svima. Pomagao je sirotinji, kao retko ko drugi. Posebno je poštovao monahe.
Međutim, težeći savršenijem životu, mladi Rastko je napustio roditeljski dom i otišao u Svetu Goru. U osamnaestoj godini života primio je monaški čin i dobio ime Sava. Stefan Nemanja, koji je monahu Savi slao bogatu materijalnu pomoć za svetogorske manastire, zamonašio se, pošto je predao presto sinu Stefanu. Kao monah Simeon, pridružio se najmlađem sinu u manastiru Vatopedu, čiji su veliki dobrotvori ubrzo postali.
Oni, zatim, obnoviše napušteni i opustošeni manastir Hilandar, koji je vizantijski car Aleksije I predao Srbima u vlasništvo. Hilandar je sve do XVIII veka bio najveća srpska škola i rasadnik naše duhovnosti, prosvete i kulture.
Posle četrnaest godina, tačnije 1207. godine, sa moštima Svetog Simeona Mirotočivog, Sava - sada u činu arhimandrita - vraća se u Srbiju i u manastiru Studenici, očevoj zadužbini, miri oko vlasti zavađenu braću Stefana i Vukana. Potom radi na crkvenom i kulturnom prosvećivanju srpskog naroda; govori im o hrišćanskom moralu, ljubavi i milosrđu; radi na organizaciji Crkve (osniva eparhije). U svojoj ličnosti je objedinio prosvetitelja, duhovnika, državnika i učitelja.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, 15. avgusta 1219. godine, u Nikeji patrijarh Manojlo Saranten, uz saglasnost cara Teodora I Laskarisa hrotoniše Savu za prvog srpskog arhiepiskopa. Od tada je Srpska Pravoslavna Crkva autokefalna, sa blagoslovom da srpski arhiepiskopi mogu da primaju posvećenje od sabora svojih episkopa. Iste godine, na saboru u manastiru Žiči koji je postao sedište samostalne Srpske Crkve, Sava od svojih najboljih učenika izabra i posveti nekoliko episkopa i razasla ih u eparhije širom otačastva. U Srbiji podiže mnoge crkve, manastire i škole.
Godine 1234. Sveti Sava kreće na svoje drugo putovanje u Svetu Zemlju. Pre polaska, na presto Srpske Arhiepiskopije postavlja svog odanog učenika Arsenija Sremca, čoveka duhovnog i hristolikog života. Ovo je bio mudar i promišljen potez, pošto je znao da od ličnosti naslednika umnogome zavisi dalja sudbina Srpske Crkve i države.
Prilikom povratka sa pokloničkog putovanja, upokojio se u Bugarskoj, u Trnovu, na Bogojavljenje 14. januara 1235. godine. Kralj Vladislav je, 1237. godine, uz najviše crkveno-državne počasti preneo mošti svetitelja Save u manastir Mileševu.
Prisustvo njegovih svetih moštiju imalo je za svakog Srbina izuzetan duhovni, ali i politički značaj, a naročito u vreme turskog ropstva. Ni jedna ličnost kod Srba nije toliko utkana u svest i biće naroda kao ličnost Svetoga Save. Primer za to su ustanici u Banatu sa kraja XVI veka, na čelu sa vršačkim vladikom Teodorom. Na ustaničkom barjaku bila je izvezena ikona Svetog Save. Srbi su ustali protiv tiranije turskih vlasti, ali je ubrzo usledila odmazda. Godine 1594. na Vračaru u Beogradu, Sinan paša je na lomači spalio Savine svete mošti. Predanje kaže da su dim i pepeo sa te lomače razvejali oganj blagodati Hristove u sve srpske zemlje i u sve srpske duše. Zbog toga mu Srbi, ne samo u srpskim zemljama, nego i širom sveta, podigoše mnoge svete hramove. Sada, upravo na mestu na kome su spaljene njegove svete mošti, Srbi sa svih svetskih meridijana dovršavaju najveći, veličanstveni - Spomen-hram Svetog Save.

Matija Bećković
Priča o Svetom Savi
Kad je Sveti Sava išao po zemlji,
Još pre svoga rođenja,
Dok se zvao Rastko,
Kao što ide i sada,
Samo ga ne vidimo,
A možda je to bilo i docnije.

Krenuo je Savinim stopama,
Ka Savinom izvoru
Na Savinom vrhu
Kuda i mi idemo,
Jer drugog puta i nema.

Kada je negde oko Savina dana
Naišao Savinom stranom,
Napali su ga psi,
Kao što i sad napadaju
Svakoga ko se uputi Savinim tragovima.

Putnik je najpre sastavio tri prsta,
Kako je odredio da se i mi krstimo,
Plašeći ih zakonom
Od koga su još više pobesneli,
A ni do danas nisu uzmaknuli.

Onda se sagnuo da dohvati kamen,
Ali kamenje beše zamrznuto,
Svezano za zemlju studenim sindžirima,
Jer beše jaka zima,
Kao i ove godine,
Kao uvek oko Savina dana.

Već su raznosili Savina stopala,
Savin kuk i Savin lakat,
Po prodolima i jarugama zemlje
Zbog koje je podeljen svet,
Kad je Sveti Sava otpasao mač usta,
Jedino oružje koje je nosio,
A koje je i nama ostavio,
Govoreći ove reči:

- Neka je prokleta zemlja u kojoj su
Paščad puštena, a kamenje svezano.

"SRPSKA GEOGRAFIJA JE
OPREDMEĆENA BIOGRAFIJA SVETOG SAVE"

Kako je Sveti Sava simbol svih srpskih težnji ka dobru ne čudi ni odnos naroda prema njegovom imenu.
Cela srpska zemlja ukrašena je Savinim imenom, od Savinog polja kod Hilandara - preko Save, Savine, Savinca, Savova, Savovske, Savanovca, Savinog sela - do Savinog izvora na vrhu Durmitora. Savinim stopama po Savinoj zemlji, može se putovati iz Savinog u Savin manastir. Srpska geografija je opredmećena Savina biografija.
Zauvek su ostale na njoj Savine stope, strane, brda, vrela, krševo, stolice, trpeze, počivala. Ovekovečeni su njegovi kameni opanci, otisnute postelje, štap i tikva u kojoj je nosio vodu. Savina rebra ostala su utisnuta da se za sva vremena vide na čitavim predelima. To je najduže rebro koje je imao naš čovek i od njega smo svi istesani.
U svakom mestu je Sveti Sava bio - ili ga iz daljine štapom prekrstio - zato se u Svetosavski hram ne može uzidati ništa a da u njemu već nije Sveti Sava. I zato se u taj hram može uzidati sve - i vuk u gori, čiji je Sveti Sava čobanin.
U njemu se moraju ogledati Plavsko, Boračko, Čumićko, Crno i ostala jezera, jer ih je Sveti Sava stvorio. I Sava-voda, koju je otvorio da ga ne stigne Sveti Pavao.
U njemu se mora čuti Umukli vir na Tari kod Kolašina koji još ćuti jer mu Sveti Sava naredio, da bi se čulo kad govori. I barjak banatskih ustanika, i zvono Velike škole, sa likom Svetog Save. I Savin lakat kod Prijepolja, gde se Sveti, umoran naslonio. I Carevac, u požarevačkom kraju - poznatom po košavi - jedino selo u kojem košava ne duva, jer ga je Sveti Sava izdvojio i blagoslovio. U njemu moraju biti sabrani Savini štapovi koje je svuda namerno zaboravljao - jer ko se njih drži ne može se izgubiti, a što je njima prekršteno - ne može se potrošiti. I Polumir između Raške i Kraljeva, gde je braću polumirio.
I Savin lukac, i Savino oko, i Savin kamen na Vardaru, i Savino brdo u Grahovu, i svi koji poste Savin post po Baniji, Lici i Starom Vlahu da bi im blago od vukova zaštitio.
I ostaci mnogih kamenih sarkofaga, za koje se tvrdi da je u svakom Sveti Sava zato da dušmani ne bi saznali gde je.
I pohodni ćivot od mirišljavog drveta, u kojem su ga nosili mileševski kaluđeri "preko ovamošnjih krševa i bespuća", koji je još u Svetoj trojici kraj Pljevalja. Ćivot u kome je neki musliman doskora držao kruške koje mu nikad nisu trunule, a uvek su mirisale. I svetišta oko Beograda, u Ripnju, u Vinči, u Kaluđerici, u Rakovici - gde su ga za kratko krili monasi kad su ga ugrabili sa vračarske lomače.
U Svetosavskom hramu pričestićemo se i vinom iz Sićeva, jer su u Sićevu Svetom Savi dali vina kada je tražio vode, pa ga i danas imaju u izobilju."
("SRPSKA GEOGRAFIJA JE
OPREDMEĆENA BIOGRAFIJA SVETOG SAVE";
Akademik MATIJA BEĆKOVIĆ;
"Poslušanja"; "Nolit", 2000.)

I u ovoj noći družićemo se uz vatromet opuštajućih i zanimljivih tema: Smernost, Sećanja, Poštenje, Pravda, Uspeh, Sreća, Mladost, Starost, Savest...

Smernost
Smeran čovek je nezloban, on nikome i ne želi i ne čini zla, pa čak ni onima koji zlo čine i nanose. Smeran je čovek ljubazan i predusretljiv prema svakome, kako prema višima, tako i prema nižima od sebe. Onaj koji se smirio i koji je video i uvideo da su svi bolji od njega, bez obzira kakvi su oni, onda će samo raditi na popravci svoga života. U svemu je slobodna volja čoveka i ne treba je kvariti.
Smiren je apsolutno zadovoljan u svemu onome što mu je dao Bog i srećan je u srcu. Takav žali svakoga koji neće ili ne zna da ispravi život. Bez Božije pomoći nikada ne bi došao ni do kakvog dobra, a sa Božijom pomoći se dolazi do svih dobara. Smeran čovek je pravedan prema svima, a strog je prema samom sebi, jer je opasno biti strog prema drugima - ne ide. Poslušnost je temelj ljubavi Božije i temelj pravoga života. Sva dobra što se čine, čine se Boga radi, a ne slave radi. Smeran je onaj čovek koji zna da je uzvišavati se gordost i greh. Ko više zna više će i da odgovara pred Bogom. Svaki će doći na Božiji sud i Bog će suditi po pravdi Svojoj i po delima našim. Ko krivo radi ne može da čeka pravednu platu. Onima koji imaju milosti prema drugima i Bog će se smilovati na njih. Samo je onaj bogat koji je sa Gospodom i ko se trudi za spasenje svoje. Treba pomagati čoveku da spozna svoju veru. Onaj ko traži pravdu i ko traži Boga mi smo dužni da mu pomognemo da nađe. Onaj je naš bližnji ko traži pomoć od nas, ma kakva bila. Veru treba čuvati kao zenicu oka i Bože, daj da spoznamo ko smo, čiji smo, gde smo i kome pripadamo. Bog ne šalje ljudima zlo, nego samo po Svom promislu dopušta iskušenja da bi čoveka popravio. Treba izbegavati svaku nervozu i svaku ljutinu, jer Hristos nikada nije bio ljut. Bog je u isto vreme i misaona sila i misaona ljubav. Mi moramo da budemo slični Njemu i po delima i po rečima i po ponašanju da bi nas prepoznao kad dođemo pred Njega. Treba čovek da bude krotak i smiren u srcu i da nađe mir svojoj duši.
(Otac Tadej)

POŠTENjE
Čestitog Čoveka poštuju i oni koji to nisu.
(Čehov)
Ako pošteno živiš ne brini o rečima
Svakom ću da priznam pravo da me izneveri - samo ne prijatelju.
(Meša Selimović)
Gde je stida tu je i poštenja
Poštenje je prvo poglavlje u knjizi mudrosti.
(Tomas Džeferson)

PRAVDA
Audiatur et altera pars - Neka se čuje i druga strana.
Justitia regnorum fundamentum - Pravičnost treba da bude osnov vladavine.
Justitia omni auro carior - Pravičnost je od sveg zlata skupocenija.
(Latinske izreke)
Pravednost je gospodarica i kraljica svih kreposti.
(Marko Tulije Ciceron)
Pravda je često ljudima teža od nepravde.
(Branislav Nušić)

USPEH
Neuspeh je uspeh ako nešto iz njega naučimo.
(Malkolm Forbes)
Nijedan čovek ne može da uspe bez dobre žene iza sebe. Bilo da je to supruga ili majka, a ako su obe u pitanju on je dvostruko blagosloven.
(Harold Mekmilan)
Uspeh se sastoji od putovanja od neuspeha do neuspeha bez gubitka entuzijazma.
(Vinston Čerčil)

SREĆA
Sreća pripada onima koji su dovoljni sami sebi.
(Aristotel)
Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite - možda ste već srećni. Sreća je mala,obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
(Dušan Radović)
Srećan je onaj čovek koji uspe da živi u sadašnjosti.
(Paulo Koeljo)
Srećan je i velik zaista samo onaj koji ne mora niti da vlada niti da se pokorava da bi mogao da nešto da bude.
(Gete)
Među prijateljima treba voleti ne samo one koje žaloste vaše nesreće, nego i one koji nam ne zavide na sreći.
(Sokrat)

Mladost
Bolje je prokockati i svoju mladost, nego ne učiniti sa njom ništa.
(Alber Kami)
Divna mladost uvek je verovala, a i danas veruje, da je lako pokrenuti svet.
(Panzini)
Mladost imamo da bi činili gluposti, a starost da bi za tim glupostima žalili.
(Onore de Balzak)
Mladost predlaže, starost odlaže, sredina izvršava.
(Kineska mudrost)
Dok je mlad, svako veruje da je svet počeo da postoji tek kada se on rodio i da sve, zapravo, postoji samo njega radi.
(Gete)

STAROST
Kada bih imao i sto godina, moj najbolji dan bio bi sutra.
(Neruda)
Još u mladosti treba da odsečeš štap na koji ćeš da se oslanjaš u starosti.
(Konfučije)
Svet podnosi starca samo ako je bogat ili duhovit.
(Jovan Dučić)
Starac je čovek koji je završio svoj ručak i gleda druge kako jedu.
(Onore de Balzak)
Nemojte da živite sto godina, jer će vam deca tada imati po sedamdeset i osamdeset godina i tek tada neće znati šta da radite sa njima.
(Dušan Radović)

SAVEST
Dođe vreme kad se čovek nađe pred mračnim, neprelaznim jazom koji je godinama, polagano i nesvesno, sam sebi kopao.
Napred ne može, nazad nema kud. Reči nestalo, suze ne pomažu; sramota da jaukne; a i koga da zove? Ne seća se pravo ni imena svog. Tad vidi čovek da na zemlji postoji samo jedno istinsko stradanje, to je: muka nemirne savesti.
(Ivo Andrić)

Conscientia mille testus. Čista savest vredi više nego hiljadu svedoka.
(Latinska izreka)
Ne činite nikada ništa što se protivi vašoj savesti, čak ako to od vas i država traži.
(Albert Ajnštajn)

Otac Tadej: Treba da smo mirni. Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud.
Meša Selimović: Brini se više za svoju savest, nego za svoj ugled. Jer savest je ono što ti zaista jesi, a ugled je ono što drugi misle o tebi. A ono što drugi misle o tebi... to je njihov problem.

SEĆANjE
Miodrag Andrić Ljuba Moljac
22. januara 1989. godine u  Zagrebu je umro srpski glumac Miodrag Andrić - Ljuba Moljac. Andrić je rođen u Kragujevcu 28. januara 1943. godine. Kao dečak sa porodicom odlazi u Beograd u kom je odrastao i školovao se. Ljuba je bio jedan od najboljih komičara koje smo imali. Pomalo je koristio način glume kao Baster Kiton tj. ni u najsmešnijim situacijama on se nije smejao. Drugi su ga, opet, poredili sa čuvenim američkim komičarem Lenijem Brusom. Neke od Andrićevih monodrama, u stvari pesama u desetercu, su snimljene na kasete za kasetofone, i kružile su Beogradom. Jedna od njih je bila parodija pod nazivom Moj na Kosovu i Hamlet. To su bile pesme sa dosta masnim rečnikom, pa su se mogle kopirati i distribuirati samo ilegalno, tj. nije ih bilo u slobodnoj prodaji. Preminuo je u Zagrebu 22. januara 1989. godine prethodno dobivši izliv krvi u mozak, i to na bini dok se nalazio na turneji sa Tri nosketara (sa Milovanom Ilićem Minimaksom i Jovom Radovanovićem) u banijskom mestu Glina. Godine 2004, po njegovom scenariju, je snimljen film Pljačka Trećeg rajha. Bio je stalni član i prvak pozorišta Atelje 212 iz Beograda. Znao je da ode na „žur" i da kaže „pričam fazone dok ima vinjaka u flaši". Ekipa bi brzo otrčala do najbliže prodavnice i smeh do suza i bola je mogao da počne. Između ostalih, glumio je u filmovima: Kad budem mrtav i beo, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT, Nije nego, Sve će to narod pozlatiti, W. R. - Misterije organizma, Radio Vihor zove Anđeliju, Majstori, majstori, Laf u srcu švercer pantalona, Moljac (film) Ljuba Moljac, Sekula i njegove žene, Tajna manastirske rakije...

„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove... - POJAČAJTE MOLITVU!
I, videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet, dobijen sa ruske strane (a ovde samo posrbljen i prenesen).
Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202 !

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje Beograda 202: http://tinyurl.com/Beograd202
Ponađite na i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NENA OGNjENOVIĆ TRKULjA.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."