Šta je danas luksuz – raskošni hoteli ili iskustva koja se pamte
Pojam luksuza u turizmu menja se – umesto raskoši i velikih hotelskih apartmana, sve više se cene privatnost, personalizovana usluga i jedinstvena iskustva. O tome šta danas čini luksuzno putovanje i zašto gostoprimstvo može biti važnije od cene smeštaja, govorili su Viktor Lazić, osnivač Muzeja knjige i putovanja „Adligat“, i Mladen Stojanović iz Udruženja hotelijera Srbije.
Najluksuzniji smeštaj sve češće podrazumeva ličnog domaćina dostupnog u svakom trenutku, koji poznaje navike i želje gosta.
„Hoteli angažuju ljude koji su gostima dostupni 24 sata dnevno. Unapred se priprema sve što im je potrebno – od određene vrste vode, paste za zube i šampona do posebnih potreba njihovih kućnih ljubimaca“, objasnio je Lazić.
Takva usluga podrazumeva i visok stepen privatnosti. Najimućniji gosti ponekad borave u izolovanim apartmanima, gotovo bez kontakta sa drugim ljudima. Ipak, luksuz ne znači nužno veliki prostor i raskoš, već zavisi od navika i očekivanja gostiju.
Luksuz je kada gost oseti da je poseban
Mladen Stojanović smatra da se savremeno shvatanje luksuza sve manje oslanja na broj zvezdica i materijalni komfor. Ključni su prepoznavanje potreba gosta i jedinstveno iskustvo.
„Neko luksuz doživljava kroz sadržaje, neko kroz gastronomiju, neko kroz gostoprimstvo i način komunikacije, a neko kroz to da prepoznamo njegove želje pre nego što nas uopšte pita za ono što mu je potrebno. Kada gost u našem objektu doživi sreću, to je luksuz“, naveo je Stojanović.
Srbija, prema njegovim rečima, ima raznovrsnu ugostiteljsku ponudu, od banjskog i seoskog turizma do gastronomskih iskustava. Posebna prednost je domaćinski pristup i osećaj da je gost dobrodošao. Upravo bi gostoprimstvo moglo da bude jedan od prepoznatljivih aduta Srbije na turističkom tržištu.
Od luksuznog hotela do života u prirodi
Promena odnosa prema luksuzu vidljiva je i u izboru destinacija. Dok su nekada putnici težili boravku u najpoznatijim hotelima, danas mnogi traže mir, osamu i kontakt sa prirodom.
Lazić je govorio o putovanjima na kojima najbogatiji turisti u udaljene predele nose gotovo čitav hotel, sa šatorima i osobljem koje brine o svim njihovim potrebama. Ipak, njegovo iskustvo pokazuje da cena smeštaja nije garancija kvalitetnog doživljaja.
U Džakarti je boravio u hotelu u kojem je noćenje koštalo oko 500 evra, ali mu je u lepšem sećanju ostalo gostoprimstvo porodice na Borneu, koja ga je primila u skroman dom.
„Taj boravak bio mi je mnogo lepši i prijatniji od sobe u Džakarti koja je koštala 500 evra“, rekao je Lazić.
Prema njegovim rečima, preterani luksuz ponekad udaljava putnike od autentičnog iskustva. Ako svuda očekuju iste uslove kao kod kuće, propuštaju priliku da upoznaju lokalne ljude, običaje i način života.
Upozorio je i da bi prirodna bogatstva mogla da postanu luksuz dostupan samo onima koji mogu da ga plate. Kao primer naveo je Japan, gde se grožđe ponekad prodaje pojedinačno i po visokim cenama, dok je u Srbiji mnogima dostupno zahvaljujući domaćim vinogradima.
„Mostarske kiše“ na više od 40 jezika
Lazić je govorio i o širenju srpske književnosti i kulture. Zahvaljujući njegovom angažovanju i saradnji sa Muzejom knjige i putovanja „Adligat“, pesma „Mostarske kiše“ Pere Zupca prevedena je na više od 40 jezika.
Tokom putovanja nastojao je da pesmu predstavi ljudima širom sveta. Na Grenlandu je zamolio jednu devojku da je prevede na grenlandski, a prevođenje je nastavljeno i u Africi, gde je pesma prevedena na volof, bambara i pular. Među prevodima su i oni na kirgiskom i malajskom jeziku. Čitanje prevoda na malajskom organizovano je u ambasadi Malezije.
Među onima koji su čitali prevode bili su član parlamenta Senegala Vito Ture, novinarka Asošijeted presa iz Nju Delhija i nigerijski kralj, koji je pesmu preveo i pročitao.
Priča o putovanjima, gostoprimstvu i književnosti pokazuje da vrednost iskustva ne određuju uvek novac i prestiž. Često su najvažniji ljudi koje upoznajemo, pažnja koju dobijamo i kulture sa kojima uspostavljamo vezu.
