Zašto je nešto „špansko selo“, a usluga „medveđa“ – kako su neobični izrazi opstali vekovima
Iako ih svakodnevno koristimo, retko se zapitamo – zašto sekire upadaju baš u med i zbog čega nas toliko nervira kada neko gleda u nas kao da 'igra bela mečka'. Idiomi su pravo skriveno blago srpskog jezika. Spajaju istoriju, vašarsku zabavu i čistu narodnu logiku u samo nekoliko reči.
Jedno od najlepših španskih sela nije ono „naše“ selo. Kada kažemo 'špansko selo', mi mislimo na nešto novo, nepoznato i nerazumljivo – a ne na pojam na mapi.
A kako je baš Španija završila u toj naši frazi – to nije pitanje geografije, već priča o jeziku.
Ovaj izraz nije nastao u Srbiji, a nema ni mnogo veze sa Španijom. Potiče iz nemačkog jezika, iz perioda kada je Karlo Peti, koji je odrastao u Šaniji, u 16. veku na nemački dvor doneo običaje koji su tamošnjem stanovništvu delovali potpuno nepoznato.
Nekad nas zaboli Ahilova tetiva, ponekad nam neko učini 'medveđu uslugu', a dok 'mečka igra' pred nečijim vratima neke stvari nas koštaju kao 'Svetog Petra kajgana'.
Kako izrazi kojima ne znamo uvek poreklo, a ponekad ni značenje, vekovima ostaju deo srpskog jezika.
„Veliki deo takvih izraza potiče iz raznih priča. Kada čitamo istorijske podatke, legende o bogovima o junacima, sve je tu. Otkud Ahilova peta, Sizifov posao, Tantalove muke, Pandorina kutija… Kao i narodna književnost, to se prenosi s kolena na koleno, i što govorimo u kući, pa deca to čuju i dođu, pitaju – 'moja mama kaže 'nemoj ići glavom kroz zid', 'da razbiješ led'. Pa, šta to znači?'“, objašnjava nastavnica srpskog jezika, Jelena Dinić.
I dok se jezik menja, ovi izrazi opstaju. Možda zato što, ni posle toliko godina, za neke stvari nismo našli bolje objašnjenje.
