Nekretnine ili putovanja – šta je isplativija investicija

Ulaganje u nekretnine ostaje najčešći izbor građana Srbije kada razmišljaju o tome kako da sačuvaju i uvećaju kapital. Sa druge strane, sve više ljudi smatra da su putovanja jedna od najboljih investicija, jer donose iskustva, znanja i uspomene koje traju čitav život.

Gde je granica između materijalne sigurnosti i ličnog razvoja i da li je uopšte reč o izboru „ili-ili“, govorili su neuropsihijatar i svetski putnik prof. dr Vladimir Diligenski i Nenad Đorđević iz Klastera nekretnine.

Putovanja kao ulaganje u sebe

Za prof. dr Vladimira Diligenskog najveća vrednost putovanja nije u destinacijama već u iskustvima koja čovek stiče.

„To je jedno izvanredno iskustvo, doživljaj. Susrećete se sa drugim narodima, običajima i kulturama, upoznajete ljude i prirodu koju nikada ranije niste videli“, naglašava dr Diligenski.

Prema njegovim rečima, sve što čovek vidi i doživi na putovanjima postaje trajno bogatstvo koje nosi sa sobom, a podseća i na staru jevrejsku mudrost da je „ulagati u sebe najbolja investicija“, koja se najčešće odnosi na obrazovanje, ali, kako ističe, važi i za putovanja.

„Da biste putovali, morate da imate radoznalost. Morate da imate nekog 'crvića' koji vas tera da vidite nešto novo“, napominje neuropsihijatar, podsećajući na životni put Dositeja Obradovića, koji je kao prosvetitelj i putnik obilazio Evropu vođen željom za znanjem i upoznavanjem različitih ljudi i kultura.

Nekretnine su potreba, putovanja izbor

Osvrćući se na dilemu da li bi umesto brojnih putovanja izabrao vrednu nekretninu, Diligenski ističe da te dve stvari nije moguće direktno porediti.

„Nekretnine su obaveza, jer morate negde da živite. Ako neko od njih pravi biznis i izdaje ih, to je druga priča.“ Dodaje da većina ljudi koji imaju stabilnu profesiju može da izdvoji novac i za povremeno putovanje, jer to više nije tako skupo.

Putovanja i nekretnine predstavljaju različite životne potrebe i ne treba ih posmatrati kao suprotstavljene izbore, ističe gost Jutarnjeg programa.

Zašto se u Srbiji najviše ulažu u stanove

Nenad Đorđević, kao stručnjak za tržište nekretnina, ističe da je Srbija specifična po tome što građani tradicionalno najveći deo ušteđevine usmeravaju u kupovinu nekretnina.

„Naša nacija ulaže u nekretnine novac koji ima. Mi ne ulažemo u obveznice, hartije od vrednosti i akcije“, kaže Đorđević, pre svega zbog istorijskog iskustva. 

„Imali smo nekoliko velikih inflacija, jednu hiperinflaciju i više puta nam je propadala valuta. Zato smo navikli da ulažemo u nekretnine.“

Dugoročno gledano, dodaje, nekretnine su se pokazale kao sigurna investicija jer su tokom decenija zadržavale i uvećavale vrednost.

„Kada gledate period od 10, 20 ili 30 godina, cena nekretnina je rasla. To čak nisu ni male stope rasta. I devedesetih godina, u vreme hiperinflacije i sankcija, cene su rasle“, napominje Đorđević.

Isplativost zavisi od načina ulaganja

Pored rasta vrednosti, vlasnici nekretnina mogu da ostvare prihod i kroz izdavanje, uprkos tome što je dobit u Srbiji, kaže Đorđević, manji nego na pojedinim stranim tržištima.

Objašnjava da se kod nas uloženi novac sporije vraća kroz zakup zbog velikog broja stanova u vlasništvu građana, manjeg nataliteta i ograničene tražnje za iznajmljivanjem. Istovremeno, tržište kupoprodaje ostaje aktivno jer se novac dobijen prodajom najčešće ponovo investira u nekretnine.

„Ako kupite nekretninu u Emiratima ili u Sjedinjenim Američkim Državama, brže ćete vratiti novac kroz izdavanje nego kod nas“, ističe Đorđević.

Ko bira sigurnost, a ko nova iskustva

Diligenski smatra da postoje razlike u profilu ljudi koji se pre odlučuju za nekretnine i onih kojima su putovanja prioritet.

„Neko ko želi da bude siguran, onda ulaže u nekretnine. Ali mislim da to ne treba ni upoređivati. Apsolutno su dve različite stvari.“ Ljudi koji vole putovanja, dodaje, najčešće imaju izraženu radoznalost i želju da neprestano otkrivaju nešto novo.

Ipak, naglašava da je najbolja kombinacija kada čovek ima i svoj dom i mogućnost da putuje. „Najbolje je onima koji imaju i nekretnine i putuju“, ističe dr  Diligenski.

Kao primer navodi sve veći broj penzionera koji deo godine provode u zemljama sa nižim troškovima života, poput Tajlanda, ali i ljude koji biraju toplije krajeve kako bi kvalitetnije živeli sa istim primanjima.

Dom kao prioritet, ali ne i prepreka za putovanja

Prema rečima Diligenskog, mladim ljudima je prirodno da im prvi cilj bude rešavanje stambenog pitanja.

„Bitno je da se negde okuće, da imaju svoj stan ili kuću. To im je prioritet.“ Međutim, dodaje da to ne isključuje putovanja.„Neko ko ima prirodnu osobinu da putuje, on će zaista putovati tamo gde želi.“

Posebno ističe da zajednička interesovanja partnera i prijatelja mogu dodatno da podstaknu želju za otkrivanjem sveta.

Osamostaljivanje mladih nije samo ekonomsko pitanje

Govoreći o kasnom osamostaljivanju mladih u Srbiji, Đorđević smatra da ekonomski faktor nije jedini razlog.

„Kulturni model je takav. Devedeset odsto porodica u našoj zemlji ima nekretninu u vlasništvu“, naglašava gost Jutarnjeg programa, uz napomenu da mnoge porodice imaju i više nekretnina i da bi mnogi mladi mogli da se osamostale i ranije, ali tradicija zajedničkog života više generacija i dalje je snažno prisutna.

„Mislim da je tu prvo kulturni model, pa onda ekonomski.“

Ističe i da su mere koje je preduzela država za podršku u kupovini prve nekretnine dale rezultat, ali da nije moguće znati da li će novi vlasnici zaista živeti u tim stanovima ili će ih izdavati.

Putovanja nikada nisu bila dostupnija

Đorđević ukazuje da su danas putovanja znatno pristupačnija nego pre nekoliko decenija. Podseća da su nekada avionske karte za prekookeanske destinacije koštale više hiljada dolara, dok su danas cene znatno niže.

Pored toga, razvoj internet platformi za rezervaciju smeštaja omogućio je jednostavnije i povoljnije organizovanje putovanja. „Sada je ljudima mnogo dostupnije da putuju u daleke krajeve“, ističe Đorđević.

On dodaje da građani Srbije nedovoljno koriste priliku da investiraju u nekretnine na stranim tržištima, gde su cene često niže nego kod nas, a prihodi od zakupa veći.

Kao primer navodi Belize, koji je, kako kaže, postao popularna destinacija među američkim penzionerima, ali i Urugvaj, koji privlači sve veći broj Britanaca.

Sagovornici su saglasni da nekretnine i putovanja ne treba posmatrati kao suprotstavljene investicije. Dok nekretnine pružaju sigurnost i čuvaju vrednost kapitala, putovanja predstavljaju ulaganje u znanje, iskustvo i lični razvoj. Upravo zato, zaključuju, najbolji izbor je onaj koji omogućava i stabilnost i priliku da se svet upozna iz prve ruke.