Unapređen sistem upravljanja otpadom štiti prirodu, a daje i energiju

Svaki stanovnik Srbije u proseku baci oko 40 kilograma jestive hrane godišnje, a na deponijama završi ukupno 900.000 tona organskog otpada koji bi mogao da se iskoristi za dobijanje energije.

„Ono što ćemo u okviru projekta raditi, potpuno ćemo pilotirati ovaj sistem u gradu Šapcu sa idejom da se napravi jedna platforma koja će prvo koristiti za doniranje viškova hrane kao prvi korak u prevenciji stvaranja otpada. Nakon toga vršiće se sistemsko sakupljanje otpada iz poljoprivrede, iz Horeka sektora, od stanovništva.

Imamo neke informacije da će se i kroz izmene zakona o PDV-u potencijalno uvesti ta dugoočekivana izmena da se na donacije hrane neće plaćati porez što će stimulisati i trgovce i proizvođače hrane da pojačaju donacije prema onima kojima je to najpotrebnije a sa druge strane to će smaniti otpad i pritisak na našu životnu sredinu i deponije", kaže Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj, NALED.

O depozitnom sistemu koji postoji u većini evropskih zemalja, govori se već dve decenije, ali flaše i limenke i dalje završavaju u prirodi.

„Privreda, trgovine su spremne za uvođenje jednog ovakvog sistema, potrebna je ključna i čvrsta odluka države da se ovaj sistem uvede, potrebno je minimum dve do tri godine, da se najbolja dostupna tehnologija instalira u Srbiji, da se građani edukuju i da se sistem povratnih boca, za početak verovatno plastike i imenke, uvede kao takav, gde ćete vi prilikom kupovine proizvoda plaćati na primer sedam ili 10 dinara depozita koji će vam biti vraćen onog momenta kada donesete praznu ambalažu ponovo u prodavnicu", dodaje Krstović.

Predlaže se ograničenje uvoza vozila sa motorima standarda Euro 3 i Euro 4 i uspostavljanje regionalnih centara za sakupljanje otpadnih vozila.

„Cilj projekta jeste da sakupimo što veći broj otpadnih motornih vozila, odnosno da količinu sakupljenih vozila povećamo za minimalno 30 odsto. Broj koji se trenutno generiše u Srbiji procenjuje se na 40.000 tona, reciklira se negde oko pet do 10 odsto, oko 2.500 tona. 

Ono što je problem jeste što dobar deo starih automobila ili automobila na kraju životnog veka sadrži dosta otpadnih materija, kao što su motorna ulja i to nažalost sve jednim nelegalnim sakupljanjem i rastavljanjem završava u životnoj sredini", izjavila je Zorica Bilić iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

Jedna od zajedničkih inicijativa jeste i povećanje zelenih površina u Beogradu.