Sedam izraza ljubaznosti koje često zaboravljamo

Dobri maniri, iako toga možda nismo svesni, utiču na raspoloženje drugih ljudi. Ako pridržimo vrata nekome, a mi pridržimo vrata osobi iza nas, to prekida ciklus stresa, grubosti i nedostatak svesti o drugima.

Da bismo koegzistirali što je moguće mirnije, trebalo bi da se podsetimo koje su to ljubazne reči i dalje najvažnije – i zašto.

„Zdravo!“ (Dobro jutro, dobar dan)

Kada ujutru uđemo u prodavnicu, pekaru, kafeteriju, naše prve reči ne bi trebalo da imaju bilo kakve veze sa porudžbinom. Interakciju sa zaposlenima treba početi  prijateljskim pozdravom – jer ne uvažiti nečiju ličnost pre nego što nešto pitamo ili zatražimo je prilično nepristojno.

U pojedinim delovima sveta ovako ophođenje je veoma važno i na to se obraća velika pažnja. Takođe je dobro da steknemo naviku da pozdravljamo svoje komšije, kolege, kao i radnike obezbeđenja na ulasku u zgradu, bilo na poslu ili u nekoj instituciji.

„Molim vas (te)“

Izgovaranje fraze „molim vas“ transformiše zahtev u molbu. To priznaje nečiji izbor učešća u nečemu i uticaj koji njihovo učešće može imati na situaciju. To pokazuje poštovanje i obzir i jasno stavlja do znanja da druga osoba ima autonomiju u tome da li će se odlučiti da se obaveže.

Ipak, treba imati razumevanja zašto ljudi u nekim situacijama to ne kažu, s obzirom na to da svaka magična reč može da se izgovori na pogrešan način. Može biti izgovorena sarkastično ili neiskreno, ili tonom koji će obesmisliti njihovo osnovno značenje. Ali kada ih koristimo ljubazno i pozitivno, one postižu suštinski efekat.

„Molim“

Molim se preporučuje umesto transakcionijeg „nema na čemu“, jer šalje poruku da čin pomaganja nije bio teret već zadovoljstvo. Pored toga, umesto da usmerite pažnju na drugu osobu – 'nema na čemu' – sami preuzimamo odgovornost. 'Zadovoljstvo mi je da to uradim za vas.'

Stručnjaci za bonton gotovo univerzalno izbegavaju jedan uobičajeni odgovor na izraz zahvalnosti: „Nema problema“, jer zvuči kao da je problem postojao od samog početka, i insinuira da je nečije „hvala“ na neki način izvinjenje.

„Izvini“

U nekim aspektima, ova fraza je poput mini-izvinjenja. Ako podrignemo, možemo nastaviti sa „izvinite“. Ako nekoga uznemirimo tako što ga zamolimo da privuče stolicu kako bismo mogli da se provučemo, takođe ćemo reći „izvinite“.

U oba slučaja to je način da se prizna da naše ponašanje možda nije najljubaznije ili da se privuče nečija pažnja. Ova jednostavna reč signalizira da smo svesni i da cenimo činjenicu da drugi ljudi postoje na svetu. Svima bi nam malo više toga dobro došlo.

„Druže“ ili „komšija“

Izrazi bliskosti nekada su se koristili mnogo liberalnije nego danas. Ljudi su se obraćali jedni drugima sa „prijatelju“ ili „komšija“, što se može dodati uz bilo koji pozdrav, pitanje ili opasku.

To čini da se obe strane osećaju dobro. Prava poruka je da osobu vidimo i cenimo, a to nisu poruke koje često šaljemo jedni drugima. Formalnim ophođenjem podižemo zidove, što ne podstiče osećaj zajedništva ili povezanosti.

S druge strane, ako se potrudimo da se jedni drugima obraćamo sa ljubaznošću i naklonošću, svi ćemo se bolje osećati.

„Hvala vam“ (uz napomenu)

Pošto se danas veliki deo komunikacije odvija preko poruka i mejlova, neophodno je imati u vidu i način kako u pisanoj formi izraziti zahvalnost.

Stručnjaci za korporativnu komunikaciju i odnose sa javnošđu ističu da zahvalnica nikada ne bi trebalo da počinje sa „hvala“.

Umesto toga, potrebno je eksplicitno izraziti svoju zahvalnost opisujući šta vam je poklon, informacija ili nečije izdvojeno vreme značilo i zašto ste zahvalni na tome.

Takođe, sticanje navike slanja zahvalnica se može i bukvalno isplatiti, jer će poslovni partner ili pretpostavljeni sigurno visoko vrednovati vašu ljubaznost, što će vam doneti prednost u pregovorima ili unutrašnjoj hijerarhiji.