Svetske izložbe – istorija inovacija i vizija budućnosti
Od telefona Aleksandra Grejema Bela i Ajfelovog tornja do mobilnog telefona i računara na glasovne komande – EKSPO je već vek i po izvor otkrića koja menjaju svet.
Svetska izložba od 1851. godine povezuje zemlje i narode, promoviše nauku i inovacije, i njihovu primenu u industriji, arhitekturi i umetnosti nastoji da učini dostupnom svima. Tako iznova daje viziju budućnosti i trajno nasleđe čovečanstvu.
EKSPO se uvek bavio i problemima sa kojima se svet suočava, a izumi poput rendgena, telegrafa, telefona, zvučnog filma i brojnih drugih, predstavljeni tokom godina, doslovno su promenili svet.
Srbija je prvi put učestvovala 1885. godine u Antverpenu, zajedno sa još 25 zemalja, kada su naši predstavnici osvojili čak 157 nagrada.
Tokom više od jednog veka, mnogi izumi bili su ispred svog vremena, a neki su obeležili važne jubileje država domaćina. Tako je 1876. godine, na stogodišnjicu američke nezavisnosti u Filadelfiji, Aleksandar Grejem Bel predstavio svoj prvi telefon, koji je u široj upotrebi završio tek decenijama kasnije. Na izložbi u Parizu 1889, povodom stogodišnjice Francuske revolucije, podignut je Ajfelov toranj – privremena građevina koja i danas stoji kao simbol Pariza. U Sijetlu je 1962. podignuta Svemirska igla, koja je postala simbol tog grada.
Pored nauke, zemlje su se predstavljale i arhitekturom i umetnošću. U Briselu 1958. godine paviljon od gvožđa i stakla arhitekte Vjenčeslava Rihtera osvojio je zlatnu medalju Belgijske krune i ostao jedan od retkih sačuvanih paviljona iz te epohe.
Mnogi izumi bili su daleko ispred svog vremena. Prvi prototip mobilnog telefona prikazan je u Japanu 1970, a tek početkom 21. veka mobilni telefoni postaju dostupni široj upotrebi. Na izložbi u Sijetlu 1962. predstavljen je prvi prototip računara koji je odgovarao na glasovne komande – tehnologija koja je u praksi zaživela tek osamdesetih godina.
Jedan od primera koji je ostavio snažan utisak na generacije jeste 1935. godina, kada je u Njujorku prikazan prvi Diznijev crtani film u boji – Miki Maus. Iako je film bio senzacija, televizijski program u boji ušao je u redovnu upotrebu tek tridesetak godina kasnije, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih.
Svi ovi izumi predstavljeni na svetskim izložbama nisu bili samo izvor znanja za istraživače, već i inspiracija za generacije koje tek dolaze – da i same ostave svoj trag u istoriji.
