Noćni i smenski rad – rizici za zdravlje i slovo zakona

Dokazano je da noćni rad može da poremeti unutrašnji biološki sat. „Prvenstveno možemo govoriti o posledicama koje se zovu depresija, anksiozni sindrom i nesanica. Kada posle noćnog rada vi pokušate da legnete da spavate, vi možete da zaspite, ali to neće biti tih osam sati koje ste naučili uveče da spavate, nego će biti tri, najduže do četiri sata, i niste dovoljno ispavani“, objasnio je prof. Diligenski. Dodaje da zbog te vrste „poremećene ravnoteže“ trpe i telesni organi, naročito kada dispabalns dugo traje.

„Postoje neke stvari koje, ako su hronično ujednačene, onda čovek i navikne na to. Ako radi samo noću, a ne – povremeno radi a povremeno ne – nažalost, mnogi češći slučaj je da se radi povremeno noću, a povremeno danju, nekada poslepodne… I te promene vrlo teško padaju organizmu, i vrlo teško može čovek da se navikne na njih“, ističe profesor.

Zakonska regulativa štiti prava radnika koji rade noću.

„Zakonodavac je baš zbog zdravstvenih razloga kroz Zakon o radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisao, između ostalog i obavezu koja se u praksi vrlo retko poštuje, a to je obaveza prethodnih i preventivnih zdravstvenih pregleda u slučaju noćnog rada. Dakle, kod ovlašćene zdravstvene ustanove, pre svega mislimo na medicinu rada“, izjavio je avokat Ozren Slović.

Dodaje da je poslodavac dužan da, ukoliko zdravstevni nalaz pokaže da takav rad loše utiče na zdravlje, zaposlenog prerasporedi na adekvatno radno mesto – u toku dana.

Zaposleni imaju pravo na naknadu za noćni rad. Zakon garantuje najmanje 26 odsto od osnovice, a kolektivnim ugovorima, opštim ugovorima, i drugim ugovorima o radu – te naknade mogu biti veće.

Po zakonu, zaposleni može da radi noću najviše jednu nedelju u kontinuitetu, nakon toga mora da promeni smenu, što se u praksi nekada poštuje, nekada ne.

Profesor Diligenski dodaje da je konstantni noćni rad podnošljiviji za mlađe, odnosno manje štetan, za razliku od uticaja koji je jači na starije osobe koje imaju neku vrstu bolesti.

„Ruši se cirkadijalni ritam, remeti se taj melatonin čuveni i zato dolazi do poremećaja koji na duge staze dovode i do hroničnih olesti“, rekao je prof. Diligenski, i dodao da noćni rad posebno pogađa žene; 78 odsto žena ga jako teško podnosi. Ipak, kako kaže, neki poslodavci, uz razumevanje problematike, imaju praksu da starije radnike vremenom oslobađaju „teških“ noćnih smena, dok ulaze u mirniji period života.

Pismena saglasnost i ranjive grupe

U nekim državama, noćni rad se ukida nakon nekoliko godina staža, uglavnom u SAD, gde se ta praksa odnosi na specijalizante i noćna dežurstva.

Zakon je izdvojio kako bi zaštito specifične grupe ljudi kao što su trudnice, dojilje i maloletnici, ljudi sa zdravstvenim tegobama... na koje bi noćni rad uticao negativno.

Kako advokat Slović kaže, u tom smislu odredbe se poštuju i takve grupe zaposlenih nisu u režimu noćnog rada, ako će to pogoršati njihovo stanje, ili će raditi noću isključivo uz pismenu saglasnost.

„Ako je noćni rad nastavak smenskog rada, odnosno, ako smenski rad podrazumeva i rad noću – ukoliko je opštim aktom poslodavca, ugovorom o radu, propisano to pravo tog uvećanja od 26 odsto, to bi dalje značilo da se ti osnovi sabiraju i da bi onda zaposleni imao pravo na uvećanje i po osnovu smenskog rada 26 posto, i po osnovu noćnog rada 26 posto“, kaže Slović i primećuje:„Vrlo malo se to poštuje, generalno noćni rad nije toliko propisan u zakonu, i definitno bi trebalo porasiti na izmenama zakona“.

Govoreći dalje o zdravstvenim aspektima odnosno posledicama noćnog rada na ishranu u telesnu težinu, prof. Diligenski savetuje bavljenje hobijem, druženje sa pozitivnim ljudima „koji ne opterećuju“ i kvalitetno korišćenje slobodnog vremena „po individualnoj meri“.