„Tihe veze“, „soft lansiranja“ i ostali onlajn noviteti u romantičnim odnosima

Kada je ljubav u doba društvenih mreža u pitanju, sve je više onih koji se vraćaju starom načinu funkcionisanja stvari – izlasci bez milion selfija na Instagramu, manja venčanja bez javnih foto-galerija na Fejsbuku i poneka svađa bez bezbroj pasivno-agresivnih objava na svim društvanim mrežama.

Na platformama kao što je Tik-tok, korisnici koji izražavaju svoju sklonost ka „tihim“ ili „privatnim“ vezama dobijaju hiljade pregleda, a na Pinterestu je interesovanje za venčanjima „samo kumovi i mi u opštini“ (city hall elopement) porasle su više od 190 odsto od 2023. do 2024. godine.

Ako se vaš prefrontalni korteks razvio pre nego što se pojavio ajfon, možda prevrćete očima. Ali za generaciju odraslu na društvenim mrežama, odbacivanje pravila da mora da se objavljuje je potpuno novi korak u razvoju i  stručnjaci za njega kažu da bi u budućnosti mogao da redefiniše intimnost.

Kako su društvene mreže ubile romantiku

Davanje prednosti privatnosti delimično proističe iz sve većeg nezadovoljstva zbog načina na koji društvene mreže oblikuju – i iskrivljuju – romantične veze, kaže Rej Vajs, master studentkinja psihologije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku koja se specijalizovala za oblast romantčnih odnosa kod mladih.

Par koji deluje savršeno (što se na mrežama često obeležava haštagom #relationshipgoals) može se hvaliti zajedničkim luksuznim putovanjima, savršenim sastancima, usklađenim odevnim kombinacijama i velikim romantičnim gestovima. Ali generacija Zed je dovoljno dugo na mreži da zna da je sve to samo pažljivo smišljan trik.

„Više nije tajna da na društvenim mrežama objavljujete samo najbolje trenutke svog života, najbolje uglove, najbolje slike, sadržaj prerađen filterima. Mladi ljudi postaju svesniji da to može stvoriti određeni nivo disonance i nesigurnosti kada veza ne izgleda tako sve vreme“, ističe Vajsova.

Zaista postoje raščupani, komplikovani i potpuno obični trenuci u svakoj vezi, ali njih algoritam na voli i teško će se svrstati u red onih sa više pregleda. To može navesti neke ljude da izjednače vrednost svojih veza sa tim koliko su „instagramične“, upotorila je Vajsova.

Često objavljivanje detalja u vezi sa vašom vezom na društvenim mrežama studija iz 2023. godine dovela je u vezu sa nižim nivoom ukupnog zadovoljstva i anksioznim stilom vezanosti između partnera.

Prihvatanje privatnosti odnosa je, dakle, delimično način mlađih generacija da odbace pritisak savršenstva i vrate se vrednostima iskazivanja naklonosti u stvarnom životu.

„Manje je podsticaja da se 'prati ritam' tuđih objava. To može da zaštiti od osećaja zavisti ili iskrivljenih očekivanja zbog upoređivanja sopstvene veze sa javnim prezentacijama drugih“, naglasila je dr Pamela Ratlidž, direktorka Istraživačkog centra za medijsko-psihološku psihologiju i profesorka medijske psihologije na Univerzitetu Filding u Santa Barbari, u Kaliforniji.

Ono što drugi ne vide, ne mogu da unište

Neki protivnici objavljivanja zajedničkih fotografija, kao glavni razlog „stidljivog“ deljenja detalja izdvajaju to što ne žele da izlože svoju vezu istom ispitu koji njihovi prijatelji primenjuju na druge parove.

„Ne sviđa mi se pomisao da budem primećen i da se o meni priča. Čak sam prestao da razgovaram sa mnogim svojim prijateljima o vezama jer sam otkrio da će početi drugačije da gledaju na dečka ili devojku“, rekao je Džejson, student Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru.

Za Džejsona, njegova nevoljnost da deli svoj ljubavni život ne predstavlja toliko strah od javnog sramoćenja ili maltretiranja, već od zamišljene grupne diskusije, privatne direktne poruke i istrage na Instagramu kojima bi mogao biti izložen.

Socijalna anksioznost nije ništa novo, ali za generaciju odraslu onlajn, novi oblik nelagodnosti postao je endemski za naš način međusobnog odnosa, rekla je Bruk Dafi, vanredna profesorka komunikacije na Univerzitetu Kornel u Itaki, u državi Njujork.

„Zamišljeni nadzor“, kako ga ona naziva, je osećaj da svaki vaš pokret posmatra i ispituje publika, što je rezultat toga što su društvene mreže normalizovale voajerizam.

„Objavljivati redovno o dešavanjima u vezi znači otvoriti je javnosti i navesti ljude da pretresaju slike i analiziraju komunikaciju. Naravno, influenseri su pod snažnim mikroskopom, ali smo otkrili da je ovo organizacioni princip za način na koji mladi ljudi kreiraju sadržaj na mreži“, objašnjava profesorka Dafi.

„Strahuje se da drugi neće samo videti nešto što se tiče vaše veze već da će pomno posmatrati, istraživati je i donositi moralne sudove o vama i vašem partneru. Sva ta buka, stvarna ili zamišljena, može zamutiti vašu sopstvenu procenu osobe sa kojom ste, posebno na početku veze“, rekla je 26-godišnja Džilijan Sent Ondž iz Njujorka koja kaže da se uzdržavala od deljenja sadržaja koji se tiče nje i njenog verenika, ali ne samo pred pratiocima nego i šire familije.

„Slomljeno srce je samo po sebi dovoljno teško, tako da kada svi prerano sve znaju, osećate se kao da dugujete drugima, čak i nepoznatim ljudima, objašnjenje šta je pošlo po zlu. Privatnost mi je omogućila da formiram mišljenje i zaista se fokusiram na izgradnju duboke veze“, ispričala je Džilijan.

Objavljivanje nejasnih pa i uvredljivih poruka upućenih partneru (koje niko drugi ne razume, a neretko ni onaj kome su upućene) tokom svađa je, izgleda, ostalo u prošlosti.

Ali uprkos tome što su veoma svesni sopstvenog nadzora, pripadnici generacije Zed i dalje uspevaju da izmisle nove načine da zadovolje želju za deljenjem. Takozvano soft lansiranje (soft-launching), na primer, jedan je od načina na koji neko može da podeli činjenicu da je u vezi, a da ne otkrije identitet svog partnera, objašnjava profesorka Dafi.

Društvene mreže preplavljene su idejama za ovaj način obaveštavanja pratilaca da ste u vezi – dva tanjira na trpezarijskom stolu, dve siluete na  zidu, dva para cipela...

Za Džilijan, koja redovno objavljuje video-zapise iz svakodnevnog života, „meko lansiranje“ na društvenim mrežama nakon oko pet meseci veze sa sadašnjim verenikom bila je prava mera privatnosti koja joj je bila potrebna.

Džejson takođe pravi razliku između onoga što se dešava na „mreži“, gde su fotografije trajne dok se ne izbrišu, i onoga što se dešava u storijima, gde objave nestaju u roku od 24 sata.

„Priča ne mora imati isti komunikativni uticaj kao nešto što se nalazi na vašoj mreži. Storiji beleže prolazni trenutak i mislim da su zbog toga ljudi spremniji da tu izađu van granica ličnog profila“, navela je profesorka Dafi.

„Privatno, ali ne i tajno“ – kako uočiti razliku?

Iz perspektive spoljašnjeg posmatrača, privatnost i tajnost mogu izgledati isto, rekla je Lia Hujn, licencirani bračni i porodični terapeut sa sedištem u San Hozeu, u Kaliforniji.

„Međutim, motiv je drugačiji. Privatnost ima za cilj zaštitu, oprez i pažnju. Neko ko želi privatnost ne želi da veza bude skrivena, ali smatra da je neophodno zaštititi vezu“, precizirala je Hujnova.

Tajnost, s druge strane, dolazi na štetu druge osobe i često ima sebičniji motiv, poput osećanja stida ili sramote.

Kako parovi da razlikuju tajnost od privatnosti? Prvo, Hujn preporučuje partnerima da identifikuju sopstvene motive za zadržavanje privatnosti.

„Važno je da osoba koja želi privatnost jasno kaže da se ne stidi svog partnera, niti da to radi da bi ostavila otvorene opcije. Uverite se da se oboje slažete oko toga kako zadržavanje granica privatnosti treba da izgleda“, naglasila je Lia Hujn.  

Rej Vajs podseća da komunikacija može biti teška kada se radi o neusklađenim očekivanjima, gde jedan partner više ceni doprinos širem društvenom krugu od drugog.

Takođe je važno imati barem jednu ili dve osobe van veze sa kojima možete da razgovarate kada vam je potrebno da se poverite ili ako sukob postane pretežak, savetuje Vajsova.

„Slušajte svoj unutrašnji osećaj. Sve se svodi na identifikovanje vrednosti. Kakva god da je borba u vezi, zapitajte se kako (možete) da dođete do rešenja na način koji je u skladu sa vašim vrednostima“, poručila je Vajsova.

Generalno, za dr Pamelu Ratlidž, koja proučava društvene medije od njihovog nastanka, „tiha veza“ je potpuno pozitivan zaokret u načinu na koji mladi ljudi vode svoj lični život.

„Vidimo sve više mladih ljudi koji se odlučuju za digitalni detoks sa željom da 'žive u trenutku'. Nije neophodno, ali može otkriti mnogo o vama samima. Sve što podstiče ljude da imaju potpuno jasnu nameru u korišćenju društvenih medija, a ne da pasivno rade ono što rade svi, dobar je znak“, poručila je dr Ratlidž.