Konji osećaju i prenose emocije – koliko i kome hipoterapija može da pomogne

David redovno dolazi na hipoterapiju od četvrte godine, što je i najmlađi dozvoljen uzrast zbog pravilnog razvoja kukova. Roditelji primećuju da je u komunikaciji s konjima izgradio samopouzdanje i naučio da izrazi emocije.

„Konji su mu takođe pomogli da se oslobodi, da nauči da posluša, da nauči da ipak taj konj je živo biće sa kojim mora pažljivo da se postupa, i jednostavno, razvio je prijateljski odnos", kaže Davidova majka Irena Dimitrijević Rabovjanović.

„U njihovim glavama smo doveli do toga da je konj njihov prijatelj, i da konj zavisi od njih. Konj neće možda popiti vodu ako mu oni ne donesu vodu, u štalskom delu, konji neće ručati ako mu oni ne pripreme hranu. Znači tu negde učimo decu i o brizi o nekome drugom", ističe defektolog Dubravka Krnjić.

Konji osećaju i prenose emocije onih s kojima komuniciraju. Za hipoterapiju neophodno je da prođu posebnu obuku, kako bi razvili pažnju, toleranciju i naučili da pravilno reaguju na stimulanse korisnika.

Za terapiju i rad sa decom biraju se konji mirnijeg temperamenta. Među njima jei  Haf koji se sa mališanima druži već sedam godina.

Udruženje „Potkovica" daje podršku deci i odraslima sa invaliditetom i smetnjama u razvoju od 2011. Program hipoterapije prilagođavaju svakom korisniku, a napredak se vidi već posle nekoliko druženja sa konjima.

„Ako govorimo u fizikalnom smislu, ono što će se u prvim momentima videti jeste upravo delovanje na mišićni tonus, na stabilnost, na ravnotežu, na balans. A ako govorimo o nekim kognitivnim funkcijama, očekuje se naravno da pažnja bude bolja, koncentracija", izjavila je Nevena Simić, operativni trener.

Program terapije pomoću konja imaju mnoga udruženja i konjički klubovi. Neki od njih su u Novom Sadu, Rumi, Dimitrovgradu, Subotici i drugim gradovima Srbije.