Kako smiriti i uspavati bebu – pomaže li beli šum

Za roditelja sa novorođenčetom u domaćinstvu, san može izgledati samo kao nedostižan cilj. Čak i kada prođe faza buđenja svakih nekoliko sati radi hranjenja, beba i dalje može imati problema da se uspava ili sa održavanjem sna.

Beli šum postaje sve popularaniji među roditeljima koji žele da njihovu bebu ne uznemiravaju drugi zvuci.

Iako beli šum može pomoći bebi da zaspi, postoje neke potencijalne dugoročne posledice. Zato je važno imati u vidu prednosti i mane pre nego što odlučite da koristite beli šum kao meru za uspavljivanje bebe.

Šta je tačno beli šum?

Beli šum je zvuk koji maskira druge zvukove iz okruženja. Nastaje kombinovanjem svih različitih frekvencija zvuka odjednom, tako da nijedan zvuk nije jasan i različit od ostalih. Zvuči mutno, bez određene visine tona. Neki primeri belog šuma su zujanje ventilatora u pozadini, televizor sa tihim zvukom ili klima uređaj koji zuji.

Beli šum često zvuči kao tiho, stalno zujanje, brujanje ili šuštanje i pomaže u blokiranju drugih zvukova svojim mogućnostima maskiranja zvuka. Postoji i mnogo aplikacija za beli šum koje se mogu preuzeti na telefon ili tablet. Većina je besplatna i reprodukuje se neprekidno dok se ne isključi.

Jedna studija iz 1990. godine otkrila je da beli šum može biti koristan. Proučavano je četrdeset novorođenčadi i utvrđeno je da je 80 odsto uspelo da zaspi nakon pet minuta slušanja belog šuma.

Koje su prednosti  belog šuma?

Osim pomenute studije iz 1990. godine, sprovedene su i druge studije koje su imale manje pozitivne rezultate u vezi sa efektima belog šuma.

– Beli šum može biti koristan za blokiranje ostale kućne buke. Deca koja se igraju, buka iz okoline, lavež pasa, glasna muzika i saobraćaj mogu uznemiriti bebu koja spava.

– Neki roditelji kažu da je njihova beba brzo naučila kako da povezuje san sa belim šumom i da on deluje kao znak da je vreme spavanja.

– Beli šum je pod roditeljskom kontrolom, iako mnogo toga nije. Može se uključiti ili isključiti, pojačati ili smanjiti – i individualizovati prema željama roditelja i bebe.

– To je još jedna „stvar koju treba isprobati“ u procesu podsticanja mališana da utonu u san.

– Aparati za beli šum namenjeni bebama često su opremljeni nizom zvukova koji se mogu odabrati. Pozadinski zvuci „ššš“ mogu uključivati preklapanje muzike, uspavanki ili čak otkucaja srca kako bi se oponašali zvuci kojima je beba bila izložena u materici.

– Neki roditelji smatraju da im slušanje belog šuma pomaže da usmere pažnju na nešto drugo dok smiruju bebu. Za roditelje koji se bore sa anksioznošću vezanom za spavanje/smirivanje bebe, beli šum može imati smirujući uticaj.

– Neke bebe se toliko naviknu na buku da su budnije kada je njihova okolina potpuno tiha. Konstantna bela buka u pozadini je manje uznemirujuća od potpune tišine.

Koji su nedostaci belog šuma?

Mašine za beli šum mogu povećati rizik od gubitka sluha povezanog sa bukom, jer rade na principu akumulirane buke. Kada se reprodukuju na velikoj jačini zvuka, tokom dužeg vremenskog perioda, beba je izložena buci za koju njene uši u razvoju nisu pripremljene. Anatomija njihovog uha je veoma različita od odraslih i dugoročni gubitak sluha, kao i poremećaji obrade zvuka, su mogući.

– Bebe mogu toliko da se naviknu na slušanje belog šuma da kada ga nema, ne mogu da spavaju. To znači da može biti veoma nezgodno otići na nekoliko dana ili biti u situaciji kada jednostavno nije moguće koristiti beli šum.

– Mnogi roditelji smatraju da treba što manje pomagati detetu da zaspi. Jačanje veština samostalnog smirivanja u detinjstvu može biti dobra stvar, jer će kasnije deci biti sve teže da stvore ovu naviku.

– Ne sviđa se svakoj bebi beli šum. Zato ne treba unapred pretpostaviti da će dete pozitivno reagovati kada ga čuje. Takođe, i roditelji mogu biti više nego blago iritirani kada čuju uporno „šššššššš“ ili zvuk vode koja teče.

– Istraživači su izrazili zabrinutost zbog potencijalnih problema sa belim šumom koji doprinosi problemima sa slušnom obradom kod dece.

Beli šum – da li je bezbedan?

Veliki problem sa mašinama za beli šum je taj što se još uvek ne može sa sigurnošću tvrditi kakvi bi mogli biti dugoročni efekti njihove upotrebe. Ne postoje dovoljno dugo da bi se dobili definitivni odgovori o štetnosti.

Ono što se pouzdano zna jeste da se bebin slušni aparat razlikuje od odraslih.

Jedno istraživanje je otkrilo da mašine koje proizvode beli šum prelaze granicu onoga što se može smatrati bezbednim opsegom decibela (50 decibela).

Zato je preporuka još od vremena kada je urađena ova studija (2014) i dalje relevantna – da se uređaj drži na udaljenosti od najmanje dva metra od bebinog krevetića, i što je još važnije, podešena na minimalnu ili najnižu moguću jačinu zvuka.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), bezbedno slušanje zavisi od intenziteta (glasnoće), trajanja i učestalosti izlaganja zvucima. Sva ova tri faktora zajedno čine nivo zvučne energije kojem su uši izložene. Najviši bezbedni nivo izlaganja za odrasle je 85 decibela tokom osam sati.

Neki istraživači tvrde da beli šum može dovesti do razvoja poremećaja slušne obrade kod dece. To je zato što se mozak brzo prilagođava zvuku i prestaje da ga prepoznaje kao nešto što treba slušati. Dugoročni efekti ovoga mogu dovesti do problema sa učenjem, govorom i jezikom.

Poremećaji obrade zvuka mogu doprineti nizu razvojnih problema i problema u učenju. Pored toga, smatra se da izlaganje uređajima za beli šum može dovesti bebe u rizik od gubitka sluha izazvanog bukom ili, kao što je navedeno, nerazvijenosti slušnog aparata.