Magnus Lindkvist, biznis futurolog: Ko želi da razume budućnost neka pita baku

Magnus Lindkvist je švedski futurolog, autor i predavač, poznat po istraživanju budućnosti, inovacija i globalnih trendova. Njegov rad obuhvata analizu načina na koji tehnologija, ekonomija i društvene promene oblikuju svet u narednim decenijama. Kao traženi govornik, inspiriše kompanije i pojedince da razmišljaju van okvira i pripreme se za neizvesnu budućnost.

Autor je više knjiga u kojima kombinuje naučne uvide sa praktičnim primerima, pomažući organizacijama da donesu bolje odluke. Njegovi nastupi su dinamični i provokativni, a sarađuje sa brojnim liderima i institucijama širom sveta.

Bio je gost Kopaonik biznis foruma 2025. i tom prilikom dao je intervju za RTS.

Vi ste futurolog, što zvuči slično kao meteorolog. Da li Vas kritikuju kao meteorologe kada Vaša predviđanja nisu tačna?

– Mislim da manje, jer ljudi moraju da se oblače u skladu sa vremenom, pa kad meteorolozi pogreše, mi pokisnemo ili nam je prevruće. Ja se više fokusiram na šire teme – način života, tehnologiju, ponekad geopolitiku i slično. U stvari, retko se bavim predviđanjima. Više ukazujem na stvari i otvaram ljudima vidike ka novim mogućnostima i novim načinima razmišljanja.

Ali ipak sebe nazivate futurologom. Ako mogu da primetim, ljudi Vas plaćaju da im kažete šta ih čeka u budućnosti, poput astrologa. Zašto bi neka kompanija platila futurologa? Kako to objašnjavate? Odnosno, kako poboljšavate njihov biznis?

– Pa, mislim da ako bi postojao jedan jasan recept za uspeh, ja ne bih zarađivao jer bi ljudi radili samo to. Ali lepota mogućnosti i uspeha je u tome što postoji mnogo različitih načina. Zato moramo da se okružimo različitim idejama, razmišljanjima, uticajima, trendovima i slično. Pre 20 godina, nakon što sam doživeo mnoge neuspehe u drugim stvarima, probao sam ovo i ispostavilo se da sam u tome dobar.

Zato me kompanije plaćaju da govorim o budućnosti.

Ali ne gledate u zvezde ili u karte. Gde nalazite te ideje?

– Pokušavam da posmatram dugoročne trendove, tako da dosta vremena provodim analizirajući statistike. Ne samo ono što je  u modi. Ako želite da razumete modu, prošetate ulicama Beograda ili Stokholma i vidite šta je moderno. Ali ako želite da razumete dugoročne trendove, gledate u statistike, čitate knjige po bibliotekama i ponekad razgovarate sa starijim ljudima – kako je nekad bilo, kako je sada – da biste razumeli međugeneracijske promene.

Dakle, Vi biste rekli da bake najbolje znaju?

– Apsolutno. Ako želite da razumete budućnost, razgovarajte sa bakom ili vaspitačicom u vrtiću. One znaju. Jer jedna je okružena budućnošću, a druga ima dugoročnu perspektivu.

Spomenuli ste praćenje trendova, a „trendspoter” je Vaše drugo zanimanje. Ali kako znate da je trend dugotrajan, a ne samo prolazna moda?

– Pa, generalno gledano, ne znate, zar ne?

Često sudimo o stvarima – „Ovo je ružno, ovo je glupo.“ Kao izbor za Pesmu Evrovizije, na primer. Mnogi kažu da je to besmisleno, a ipak je sve popularnija u poslednjim decenijama. Zato često treba da se uzdržimo od donošenja presuda.

Naše lično mišljenje o nečemu nije toliko važno. Većina stvari je iznenađujuće kratkotrajna. Neki trendovi prežive, ali uglavnom su prolazni. Ipak, postoje stvari koje su dugoročne po svojoj prirodi. Na primer, demografija i starenje društva. Mi već znamo koliko će biti pedesetogodišnjaka za 20 godina, jer su već tu, već su rođeni.

Neće pasti sa zvezda, što bi se reklo. To je jedan od načina da sagledamo budućnost.

A kad smo već kod trendova, možete li da navedete neki koji je bio ozbiljno potcenjen, a koji je neočekivano zaživeo?

– Ima ih dosta, ali mislim da ako bih Vam pre nekoliko godina rekao da ćete koristiti pametni telefon kao psihoterapeuta zbog veštačke inteligencije, većina nas bi rekla: „Ma ne, to je naučna fantastika, to je daleko u budućnosti.“ A sada svi koriste čet-botove – bilo kao prijatelja, saradnika, pomoćnika, ili, kao što sam ja uradio, kao psihoterapeuta. Potcenio sam koliko brzo će taj trend zaživeti i koliko će biti uspešan.

A ako kažete da čet-bot može biti kao psihoterapeut, da li ja mogu da koristim čet-bot kao futurologa? Da li biste mogli da ostanete bez posla?

– Ja sam potpuno otvoren za to da veštačka inteligencija može mnogo bolje da predviđa budućnost jer može da obrađuje mnogo više podataka i brže. Ali iz šaha smo naučili nešto važno.

Pre 30 godina, kompjuter je pobedio čoveka u šahu. A danas najbolji šahisti koriste veštačku inteligenciju da poboljšaju svoju igru. I mislim da je to dobar model.

Ali da li ponekad precenjujemo moć veštačke inteligencije? Mislimo da će sve biti veštačka inteligencija u bliskoj budućnosti. Ako smem da Vas podsetim, 1969. godine kada se čovek spustio na Mesec mislili smo da ćemo tamo živeti do dvehiljadite. Nije se desilo.

– Slažem se. Obično smo zaslepljeni sadašnjim trenutkom. Kao posle Božića – pojedete mnogo hrane i kažete: „Nikada više neću jesti.“ Ali samo nekoliko sati kasnije, ponovo ste gladni.

Kada kažemo da će veštačka inteligencija biti svuda, imamo pogrešnu sliku. Treba da razmišljamo o tome kao o struji. Kada je struja bila nova, razmišljali smo o spravama – električno svetlo, električna kada. Ali struja je postala stabilna i, što je najvažnije, nevidljiva.

Danas niko ne uzvikuje: „O, Bože, električna lampa!“ – osim ako nije veoma pijan. 

Veštačka inteligencija će pratiti isti put. Postaće stabilna, nevidljiva, ugrađena u samu strukturu našeg sveta. Neće više biti spektakl.

I za kraj, kakva je budućnost ispred nas?

– Nisam pesimista, nisam optimista – ja sam „mogućnista“. Ako ste „mogućnista“, onda tražite načine da Vas budućnost oduševi.

Zato ću citirati gitaristu The Edge iz U2 – kada ga pitaju kako izgleda budućnost, on kaže samo jednu reč: „Bolje.“

Sviđa mi se. Dakle, Vi ste optimistički mogućnista?

– Jesam, optimistički mogućnista.