Istraživanje Ipsosa za Beogradsku hroniku: Ljudima je zdravlje na prvom mestu, a finansije na značajnom trećem

Istraživanje nije donelo prevelika iznenađenja, budući da se ista anketa sprovodi od 2014. godine, a precizne odgovore dobijene tokom istraživanja u Beogradskoj hronici predstavio je Predrag Kurčubić, izvršni direktor Ipsosa. U Istraživanju je učestvovalo 2.000 ljudi starosti od 18 do 65 godina, koji su tvrdili da im je „zdravlje najvažnije od svega“.

Među prvim faktorima koje su razvrstavali po važnosti, učesnicima istraživanja je zdravlje „bez premca“, odnosno na prvom mestu, zatim porodica, a na trećem mestu im je finansijska situacija. Slede ih brak, prijatelji i posao.

Podaci u poslednjih deset, a prema nekim parametrima i više godina, uglavnom beleže određene važnije promene od pandemije koronavirusa.

Istraživanje o globalnim zdravstvenim problemima, o čemu je svoje odgovore dalo 27.000 ljudi starosti do 75 godina, iz 31 države, pokazuje da su dva od prva tri problema te vrste, u vezi sa „psihičkom prirodom“.

Pomalo je neočekivano da više ljudi smatra da je globalni zdravstveni problem mentalno zdravlje od kancera, koji je na drugoj poziciji, ali i to i da ih i dalje brine koronavirus.

„Mentalno zdravlje je postalo, i postaje sve veći problem od perioda koronavirusa. Naglo je porasla važnost, odnosno percipirano mentalno zdravlje kao problem, sa 27 na 45 posto, kada posmatramo period od desetak godina, a kancer je nešto bažniji starijoj populaciji. Kako idemo ka starijim kohortama, tako vidimo da kancer, logično, sve više dobija na značaju“, istakao je Kurčubić. Na trećem mestu je – stres. Trideset i jedan odsto ispitanika smatra da je upravo stres najznačajniji zdravstveni problem. Slede gojaznost, narkomanija i dijabetes. Koronavirus je na desetom mestu sa 11 odsto, a, kako kaže Kurčubić, najviše zabrinutih po tom pitanju je u Aziji.

Kada je reč o tome koliko smo svesni toga da je fizička aktivnost važna za zdravlje, tu je vidljiv napredak. „Od 2012. godine, kada je 38 odsto ljudi reklo da se trudi da im telo bude u što boljoj formi, danas smo došli do 47 posto“, kaže Kurčubić.

Napredak se vidi i u procentu onih koji žele da načinom života očuvaju zdravlje, pa se, prema ispitivanjima, sa 46 posto u 2012, došlo do 53 procenta 2024 godine.

Anketari su pitali učesnike u istraživanju i o tome – koje sportove najviše vole. Interesovanja su kod muškaraca i žena različita, pa se tako muškarci najčešće odlučuju za košarku (19 odsto) i fudbal (15 odsto), dok je za žene na prvom mestu fitnes (19 odsto), a slede ih trčanje i biciklizam sa po 11 procenata.

Izgleda da nije mit da muškarci više prate sportove u medijima, nego žene. Podaci istraživanja pokazali su da sport u medijima redovno prati 83 odsto muškaraca, i 58 odsto žena.

„Logično, od 2021. na ovamo, košarka je dobila više na važnosti, jer je naša reprezentacija posigla nešto veće uspehe, to je uvek u korelaciji sa praćenjem određenog sporta i brojem dece koja se upisuju na treninge“, objašnjava gost Beogradske hronike.

U performanse koje se odnose na zdravlje, i koje su takođe bile predmet istraživanja Ipsosa, spada i pitanje toga – koliko se zdravo hranimo.

Pomak u pozitivnom smislu se primećuje posle 2021. godine (period pandemije koronavirusa) i sve je više ljudi koji su spremni da povedu računa o namirnicama koje biraju. Tako danas 25 odsto ispitanih tvrdi da izbegava hranu koja goji, i da „pazi šta jede“. Taj procenat je ranijih godina bio niži.

„Između 2014, i 2021, zapravo nije bilo skoro nikakve razlike. Ti indikatori su bili relativno stabilni, tek u poslednje tri godine mi vidimo određeni napredak, i to na gotovo svim indikatorima, što bi nam reklo negde da su ljudi svesniji važnosti zdravije ishrane i da bar deklarativno pokušavaju da promene nešto u načinu ishrane“, objašnjava Kurčubić.

Na to, koliko ćemo se zdravo hraniti, naravno utiču i cene željenih namirnica. „To je nešto što se nije promenilo od 1012, na ovamo, naravno, određene oscilacije postoje. Kada pogledamo 2012. godinu i danas, nekih 35 posto populacije kaže da su spremni da plate više za hranu koja ne sadrži aditive, veštačke arome, pojačivače ukusa…“, kaže Kurčubić.

Dodaje da je interesantno zapažanje da danas, skoro dvostruko više ljudi, u odnosu na period od pre desetak godina, koristi dodatke ishrani kao što su suplementi, minerali i vitamini. To je, ističe Kurčubić, takođe u korelaciji sa pandemijom koronavirusa, i taj procenat se sa 14 – 2012. popeo na 27 ove godine.