Koji je pravi recept za česnicu – zrno tradicije, prstohvat multikulturalnosti i puno ljubavi

Česnica ili božićni kolač pravi se na razne načine i može da bude i u obliku hleba, pogače, slatke ili posne pite, videlo se na Festivalu „Česnica“, koji je u Zrenjaninu počeo svoj jednomesečni put po Srbiji i Republici Srpskoj.

Hleb spaja i zajednički je imenitelj u kulturama svih evropskih naroda. Poseban značaj imaju obredni hlebovi, poput božićne česnice koja se u raznim oblicima vekovima pojavljuje na trpezi.

Festival česnice ili obrednog božićnog hleba ove godine se u Srbiji održava treći put i tokom decembra će okupiti domaćice u Negotinu, Kragujevcu, Loznici i Banja Luci. Karavan je počeo u Zrenjaninu, gde svako selo i sredina imaju svoj recept za česnicu.

„Obično se pravi okrugla česnica kao točak da bi se stalno vrtila ukrug. Sad već neko i pravi sa maslacem, ali uglavnom su posne“, kaže Marija Večanski iz Boke.

„Beskvasno testo, znači bez kvasca, voda, brašno, umesi se i onda se to ukrasi ne kao današnje, na primer ove slavske pogače, nego neki mali detalji sa istim tim testom“, navodi Mirjana Dangubić iz Sečnja.

Banatske česnice su posebne.

„Zato što su sočne, pune oraha, suvog grožđa, smokvi, meda, šećera. One se zalivaju prilikom pečenja odmah i onda dobijaju tu sočnost“, ističe Slađana Dulijan iz Zrenjanina.

Festival božićnog kolača „Česnica“ pokrenula je Kancelarija za kulturnu diplomatiju sa ciljem promocije kulturnog nasleđa brojnih zajednica.

„Zrenjanin i celokupan ovaj region u stvari je srce te multikulturalnosti, preplitanje kultura, preplitanje identiteta i to se zaista vidi na ovim trpezama, vidi se to blago prelivanje od nemačke, rusinske, poljske, srpske česnice, svih božićnih kolača“, objašnjava dr Gordana Bečić iz UG Kancelarija za kulturnu diplomatiju.

U neobični festival česnica uključeni su i etnografska odeljenja muzeja i ustanove kulture gradova domaćina, a manifestaciju osim gastronomskog dela prate i naučna predavanja o hlebu i tradiciji.