Solunski metro – važna tačka na dugoj listi arheoloških nalazišta Grčke

Linija duga 9,6 kilometara je izgrađena duž rimskog puta koji je nekada prolazio kroz grad star 2.300 godina, koji je dobio ime po polusestri Aleksandra Velikog, Tesaloniki Makedonskoj.

Izgradnja metro stanice Agija Sofija u Solunu počela je 2003. godine, a izgradnja metroa pre skoro dve decenije, 2006. godine. Prvobitno se očekivalo da će projekat vredan 3,5 milijardi evra biti otvoren za javnost do 2012, ali je napredak bio odložen zbog niza važnih arheoloških otkrića u tunelima metroa. Zato je izgradnja bila opterećena velikim kašnjenjima i prekoračenjem troškova.

Takođe, neke kompanije uključene u njegovu izgradnju takođe su bankrotirale tokom grčke dužničke krize koja je trajala skoro deceniju, rekli su zvaničnici. Preko 200 miliona evra potrošeno je na iskopavanje i uklanjanje antikviteta koji datiraju iz helenističke ere.
Takođe je bilo kontroverzi oko cene logotipa mreže i toga što je na tederu izabrana kompanija iz Atine što je bila žestoka uvreda za solunske lokalpatriote.

Najveća arheološki poduhvat

Antički nalazi koji su otkriveni varirali su od puteva iz rimskog doba i sistema za vodu i odvodnjavanje do grčkih grobnica, mozaika i još mnogo toga.

„Ovaj projekat nudi izuzetan spoj drevnog i modernog, integrišući arheološko nasleđe sa infrastrukturom metroa“, rekao je novinarima Hristos Staikuras, ministar saobraćaja i infrastrukture, prenosi Asošijeted pres.

Otkriće ovih drevnih blaga dovelo je do poskupljenja projekta, a takođe je izazvalo nekoliko odlaganja kako bi se sačuvali arheološki nalazi.

„Projekat se suočio sa značajnim kašnjenjima i mnogim izazovima, uključujući preko 300.000 arheoloških nalaza, od kojih su mnogi sada izloženi na različitim stanicama duž glavne linije“, objasnio je Staikouras.

Među otkrivenim arheološkim predmetima bilo je oko 50.000 novčića, dva mermerna sarkofaga, ogromna fontana i ranohrišćanska crkva. Zlatne krune i nakit takođe su pronađeni u više od 5.000 grobova i grobnica duž trase metroa.

Većina nalaza pripadala je kasnorimskom i ranovizantijskom periodu između 3. i 6. veka nove ere. Otkriven je veliki broj novčića, kao i mnogi predmeti grnčarije, kao i staklo, gvožđe, bronza, mermer i kosti.

Na stanici Aja Sofija, slojevi fragmenata su prikazani po epohi od helenističke do moderne. Međutim, još uvek se krije od javnosti šta će biti izloženo na drugoj centralnoj stanici Venizeloz. 

Solun je sagradio u 4. veku pre nove ere jedan od naslednika Aleksandra Velikog, Kasandar, koji se oženio Tesalonikom, jednom od polusestara slavnog ratnika. Grad je izrastao u važno središte Rimskog carstva i kasnije postao drugi grad po značaju Vizantijskog carstva. Nastavio je da raste i pod Osmanskim carstvom, a u 15. veku ga je naselilo hiljade sefardskih Jevreja proteranih iz Španije.

Prva linija metroa bi trebalo da bude otvorena 30. novembra 2024. godine, a druga linija za godinu dana. Solunjani nisu sasvim zadovoljni jer je domet mreže kranje ograničen, a  dodatna proširenja za dostizanje gradskog aerodroma planirana su tek za 2040. Ali nakon dve decenije izgradnje i kašnjenja, mnogi Solunjani su i dalje skeptični, s obzirom na to da su im više puta najavljivani datumi završetka projekta.