Instagram i njegova kontradiktorna foto-deponija

Pre petnaestak godina, na Fejsbuku su se objavljivale sve fotografije sa putovanja. Tako smo često gledali albume „GRČKA 09“ sa 658 slika od kojih je na 48 snimaka bio isti zalazak Sunca, a 16 sa vrstama čipsa kojeg nema kod kuće.

Danas je Instagram primarna metoda za deljenje fotografija i taj čips bi završio na sedmoj fotografiji takozvanog summer dump-a, to jest retrospektive letovanja ili čak čitavog leta.

Engleska reč dump znači deponija, smetlište, ali na Instagramu predstavlja skup naizgled neprerađenih fotografija postavljenih naizgled slučajnim redosledom i često uz jednostavan i ciničan naslov. Može se kombinovati sa godišnjim dobima, mesecima, državama koje smo posetili...

Korisnici ove društvene mreže znaju da to zapravo nije nikakva deponija. Dump samo implicira da iz hira uklanjamo nered sa svojih kamera, ali ono što zaista radimo traje čitavo popodne i uključuje pažljivo prebiranje hiljade fotografija u potrazi za osam kojim ćemo predstaviti autentičnu atmosferu od prijatelja, zgrada i čaša za martini, mimova i jednog snimka našeg lica (da bi algoritam davao prednost objavi, naravno).

Zahvaljujući nedavnom ažuriranju, moguće je sve to uraditi u 20 fotografija, koliko dopušta opcija karusel. Život se možda dešava u Instagram Pričama (Story), u Tik-tok objavama i tvitovima, ali objave na Instagramu (Feed) su mesto gde se beleže važne stvari u vidu fotografija (jedne ili više – karusel) ili video-klipa napravljenog od fotografija.

Milenijalci, koji su najpodložniji trendu sastavljanja ne samo letnjih nego najrazličitijih dump-ova, proveli su značajnu količinu života stvarajući vizuelne repozitorije na mrežama.

Bilo je mnogo trendova koji su nalagali poze, okvire, lokacije, ali nikada vizuelna prezentacija na mreži nije bila tako homogenizovana. Estetika nasumične i amaterske fotografije sada su prečice do kulturnog kapitala, zbog čega najveća imena u muzici stilizuju svoj javni život po pravilima dump-a, što se lepo vidi u mutnim i istačkanim objavama niskog kvaliteta Arijane Grande ili Kejti Peri.

Protivotrov ili pokoravanje volji aplikacije

Ovakve slike su nekada mogle predstavljati estetski iskorak. I, naravno, sa tako lošom rezolucijom, uvreda su za čist i minimalistički ekran Instagrama. Zato i opstaju. Izgledaju kao protivotrov svetlucavoj estetici uticajnih ljudi, invaziji ličnosti na pustu teritoriju sponzorisanih objava.

To je, u stvari, način da se zamagli istina da glumimo razigranost u okviru komercijalnih šablona. Predstavljamo se plesom oko pravila koja nameću foto-deponije. To je sva kreativnost koja nam je dodeljena.

Nažalost, infrastruktura Instagrama podstiče ovu vrstu neformalne formalnosti. Algoritam – reč koju svi često izgovaraju, ali niko zapravo ne razume – po dizajnu je neuhvatljiv. Objave se već neko vreme ne prikazuju hronološkim redom. Umesto toga, algoritam (šta god on zapravo bio) ih sahranjuje.

Dakle, ređe objavljujemo, implicitno znajući da će ljudi manje videti naš sadržaj. Što manje postavljamo, to su naši postovi dragoceniji, pa više ulažemo u njih. Što više vremena trošimo na njih, to nam je neugodnije, pa konstantno smanjujemo trud koji ulažemo u objave. To je srž ciklusa dump-ova.

Koliko god da se borite protiv komercijalnih tokova društvenih mreža, kada objavite mesečni, letnji ili dump sa putovanja, niste uradili ništa osim što ste se iznova povinovali volji aplikacije.