Društvene mreže: Šta nam je činiti u trouglu gde nema „besplatnog ručka"

Za više od polovine (52%) ispitanika u istraživanjima, TV dnevnici su glavni izvor informisanja, i za tek 17 posto najmlađe populacije. Kada je reč o društvenim mrežama, 45 odsto najmlađih ih bira kao glavne naspram samo 12 posto najstarijih. O interesovanjima mlađih generacija za vesti, i o tome šta najradije biraju za izvore informacija, u Beogradskoj hronici je govorila psihološkinja Ana Mirković.

„Mislim da ne znamo dovoljno o tome, a možemo lako da saznamo tako što možemo da ih pitamo. Oni tada imaju priliku da nas edukuju, da nas informišu, da podele svoje dileme, trileme. Ono što zasigurno znamo je da su društvene mreže ključni izvor informisanja. To što su nama vesti, nisu njima vesti“, rekla je Mirkovićeva.

Dodala je da je na društvenim mrežama „sve napravljeno prema kriterijumu i ukusu mladih“, i da su tamo „vesti kratke, jednostavne i pitke“ a da se zasnivaju na temama kao što su uglavnom moda, ekologija, zabava, edukacija...

Govoreći o istinitosti i proveravanju informacija koje mladi dobijaju preko društvenih mreža, Mirkovićeva navodi da je idealno imati različite uglove: „U tom smislu, društvene mreže jesu slobodnije, liberalnije, jer daju priliku svakom od nas da iskoristi taj prostor za svoju ideju“.

Gošća Beogradske hronike je govorila i o tome kako se ponašaju i kako razmišljaju kreatori algoritama i sistema funkcionisanja društvenih mreža.

„Cela politika je bazirana na tome da se kupi pažnja, a pažnju kupujete zanimljivim sadržajem. Englezi kažu da nema besplatnog ručka, pa tako vam platforme daju besplatno korišćenje svojih sistema, a mi dajemo privatnost. Svakim klikom, sekundom na određenom sadržaju, i svakim klikom na hešteg mi pokazujemo platformi ša je nama važno, a onda će one dati oglašivačima, između ostalih, da bi došli do publike koja im treba. U tom trouglu svako daje nešto za džabe da bi dobio nešto za džabe. Ljudi daju svoju privatnost“, objasnila je.

Istinitost informacija sa mreže, nisu problem sa kojim se suočavaju samo mladi, već i svi korisnici sadržaja sa portala i mreža.

Zato Mirkovićeva naglašava da bi medijski pismeni građanin trebalo da zna šta je lažna vest, što uključuje proveru i oprez.

„Živimo u vremenu koje karakteriše postistina. To je nov fenomen koji ukazuje da ljude u svetu uopšte ne zanima istina kao takva, već ih zanima ono što je kompatibilno njihovim uverenjima. Tako da mi biramo šta je istina u odnosu na ono u šta verujemo i društvene mreže su mnogo zgodne da to i potkrepe“, kaže psihološkinja Mirković.

Najvažnija veština 21. veka

Savetuje da sa najmlađima treba konstantno razgovarati na temu istinitosti informacija do kojih se na mrežama dolazi: „Medijska pismenost je najvažnija veština 21. veka, zato što medija nikad nije bilo više, poruka nikada nije bilo više, a mi svaku informaciju moramo da proverimo, inače, možemo da kažemo da smo medijski nepismeni“.

Napominje da je proveravanje sadržaja povezano sa kritičkim razmišljanjem, u ovom slučaju konkretno, o tome kakva je informacija koja stiže do korisnika, o tome ko ju je poslao, sa kojim namerama...

Smatra se da je manipulacija informacijama sa mreža najlakša sa decom, a sagovornica Beogradske hronike kaže da u posebno ranjive kategorije u tom smislu, spadaju i oni najstariji, da su oni veoma laka meta, i da je upravo među njima veliki broj prevarenih.

U tom moru izazova, ističe da su najvažniji edukacija i osvešćivanje, ali i razgovor, kako sa najmlađima, tako i sa starijima.

Ističe da je svakako potrebna veća mreža tog tipa edukacije, naročito za decu, ali uz podršku roditeljima, jer kod najmlađih proces edukacije u polju medijske pismenosti, treba da bude kontinuiran.