Kako su Holanđani postali najviša nacija na Zemlji

Tokom većeg dela ljudske istorije visina je ostala relativno stabilna. Do 1800. prosečna visina u Evropi kretala se između 165 i 170 centimetara, ali u poslednjih 200 godina dogodilo se nešto značajno: visina, globalno, ali posebno u Evropi, dramatično je porasla.

Mnoge evropske zemlje su zabeležile povećanje prosečne visine od preko 15 centimetara, a to je posebno bilo evidentno u Holandiji – prosečni Holanđanin je porastao sa 166 1810. na 184 centimetra danas, što je povećanje od 18 centimetara za samo dva veka. Holanđani su trenutno najviši na svetu.

Dok genetika nesumnjivo igra vodeću ulogu u određivanju visine pojedinaca, ova ogromna promena u čitavoj populaciji ne može se objasniti samo evolucijom – da je to bio slučaj, promena visine bi se odvijala tokom mnogo dužeg vremenskog perioda.

Međutim, u poslednjih 200 godina Holandija je, kao i veći deo ostatka sveta, doživela ogromno poboljšanje u svim aspektima životnog standarda, od smanjene stope smrtnosti i zaraznih bolesti, do veće dostupnosti visokokvalitetne hrane. Njihovo brzo povećanje visine stoga pokazuje jasnu vezu između životne sredine i zdravije, više populacije, zaključuju naučnici.

Visina, zdravlje i razvoj

Telesna visina i zdravlje su vođeni sličnim faktorima tokom razvoja, a najvažniji je ishrana. Da bi rasli i bili zdravi, ljudi moraju da se hrane. 

Međutim, ova energija može biti iscrpljena drugim zahtevima koji je odvraćaju od rasta – faktori kao što su bolest, stres i težak fizički rad mogu dovesti do niže populacije.

Nedavna istraživanja pokazuju da su dugotrajne ili hronične bolesti bile povezane sa nižim visinama odraslih u Holandiji u 19. veku, dok su kraći, jednokratni periodi bolesti zapravo mogli biti od pomoći za rast. Ovo je verovatno zato što su manje teške bolesti ojačale imunitet protiv budućih infekcija.

Takođe se pokazalo da smrt roditelja, posebno majki, dovodi do niže visine. Za veoma malu decu, to bi bilo zato što zavise od svojih majki u pogledu ishrane, ali to je važilo i za stariju decu, što ukazuje na dubok stres zbog gubitka primarnog negovatelja.

Zanimljivo, iako je gubitak majke bio povezan sa nižim visinama dece – u Holandiji i drugde – gubitak oca nije bio, verovatno zbog rodne prirode roditeljske brige u ovom periodu.

Gledano u celini, visina se stoga može posmatrati kao odraz kvaliteta i količine hrane koju je pojedinac konzumirao tokom razvoja – i odsustva faktora stresa koji preusmeravaju energiju dobijenu iz toga – od rođenja do kraja puberteta.

Visina i zdravlje u odraslom dobu

U pogledu merenja zdravlja odraslih, visina je složenije pitanje. Danas, ljudi iznad prosečne visine – posebno muškarci – obično imaju manji rizik od prerane smrti. Međutim, izuzetno visoki ljudi (190 cm i više) obično imaju nešto veći rizik od prerane smrti, uglavnom zato što imaju povećan rizik obolevanja od raka. Smatra se da je ovo pitanje telesne mase – viša tela imaju više ćelija i više ćelijskih podela, što znači veće šanse za razvoj raka.

Viši ljudi takođe imaju sklonost da unose više kalorija, što takođe može igrati ulogu.

Kada se pogleda visina populacije pre Drugog svetskog rata, nalazi su još složeniji: viši ljudi, i muškarci i žene, umirali su u mlađoj dobi, čak i oni koji bi se danas smatrali relativno niskim (kao što su žene visoke 155 cm).

U periodima nestašice hrane, koji su bili češći u prošlosti, niži ljudi su bili pod manjim rizikom od pothranjenosti.

U ranijim populacijama, smrtni slučajevi od zaraznih bolesti takođe su bili češći nego danas, a kombinacija ova dva faktora značila je povećan rizik od smrtnosti.

Priče o visini danas – i u budućnosti

Dok se istraživanje holandskih naučnika posebno fokusiralo na relevantnost visine za proučavanje prošlosti, ono takođe ima značajne implikacije na zdravstvenu zaštitu danas, posebno u oblastima do kojih je teško doći ili ih je teško pratiti.

Trenutno, Svetska zdravstvena organizacija prikuplja podatke o zaostajanju dece u razvoju, ili o tome da li je dete zaostalo u odnosu na ono što se smatra krivom zdravog rasta. Ovi podaci se široko koriste za procenu nivoa pothranjenosti unutar zemlje ili regiona.

U Holandiji su deca sada niža od svojih roditelja, ali je nejasno šta je dovelo do toga da se džinovi savremenog sveta smanjuju.

Ovo postavlja niz ozbiljnih pitanja: Da li je kvalitet ishrane opao? Da li gojaznost u detinjstvu ometa rast? Otkrivanje zašto populacija raste – ili se smanjuje – može pomoći da se zdravlje razume na nacionalnom, a ne na individualnom nivou.