Vodi se opšti rat za našu pažnju – kako da se odbranimo

Svakog jutra se budimo zatrpani gomilom obaveštenja sa raznih medijskih platformi koje nas čekaju na telefonu. Čitamo vesti dok ispijamo kafu, reklame iskaču sa svih društvenih medija koje pratimo. Preplavljeni smo i privučeni u više pravaca istovremeno.

Uprkos pokušajima da ograničimo vreme ispred ekrana ograničavajući aplikacije, i dalje osećamo krivicu za izgubljeno vreme potrošeno na bezumno „skrolovanje“ – sve zbog kratkotrajnih dopaminskih skokova koje izaziva obilni sadržaj koga se ubrzo i ne sećamo. Čitanje dugih tekstova počinje da nam izgleda kao neverovatan poduhvat.

Prosečno vreme pažnje palo je sa dva i po minuta u 2004. na prosečno 47 sekundi u 2021, prema podacima dr Glorije Mark, profesorke informatike na Univerzitetu Kalifornije, i autorki knjige Attention Span: A Groundbreaking Way to Restore Balance, Happiness and Productivity.

Taj pad naše sposobnosti da održimo pažnju mogao bi da predstavlja problem. Doktorka Mark navodi da je u prošlom istraživanju predstavljenom na Konferenciji o ljudskim faktorima u računarskim sistemima 2008. otkrila snažnu korelaciju između većeg stresa i učestalosti promene pažnje.

Iako sve manji raspon pažnje nije posledica ličnog neuspeha (uprkos individualnoj varijabilnosti) većinu vremena, stručnjaci kažu da postoje načini na koje možemo da povratimo kontrolu nad svojim umom.

Zašto opada pažnja

Tržište plaća našu pažnju takmičeći se u „ekonomiji pažnje“ koja utiče na internet, društvene mreže i naš stil života, kaže D. Grejem Bernet, osnivač i direktor neprofitne organizacije posvećene aktivizmu pažnje, Instituta za održivu pažnju, i kokreator Stroder škole radikalne pažnje u Bruklinu, koji ovo naziva „komodifikacija naše pažnje“.

„Naša pažnja se monetizuje kao nikada ranije“, naglašava Bernet, koji je takođe profesor istorije na Univerzitetu Prinston u Nju Džersiju. „Živimo kroz neku vrstu zlatne groznice, intenzivan i snažno kapitalizovan program finansijske eksploatacije naših najintimnijih i fundamentalnih kapaciteta pažnje.“

Profesor Bernet smatra da je ovo takmičenje za našu pažnju toksično. Bombardovanje „destabilizuje, zagađuje i kontaminira stvarne strukture naših bića i naših odnosa.“

Praćenje „lajkova“ na svim platformama

Slično tome, dr Glorija Mark primećuje rastuću sofisticiranost algoritama koji prate individualna ponašanja i interesovanja kako bi upravljali objavama i oglasima koji prate sve na svim platformama.

„Tehnološke kompanije i kompanije za marketing oglasa koriste ove informacije da naprave profile o nama, a zatim dizajniraju algoritme koji imaju za cilj da privuku našu pažnju“, objašnjava Markova. Ovo je fenomen „nadzornog kapitalizma“, kako ga je nazvala Šošana Zubof, profesor na Harvardovoj poslovnoj školi u Bostonu: prikupljanje naših podataka da bi pratili i predvideli naše ponašanje.

„Ako kliknem na oglas za par čizama, onda odem na Fejsbuk i vidim čizme. A ako odem na sajt Njujork tajmsa, opet vidim čizme i oni me prate svuda.“

Čak su i naše omiljene televizijske emisije tokom godina počele da skraćuju dužinu kadra, u proseku za četiri sekunde, napominje Markova. „Ne kažem da ovo uzrokuje kratak raspon pažnje (ali) pojačava naš ionako kratak raspon pažnje kada gledamo film.“

Video snimci na mreži takođe koriste iskačuće rezove kao deo svoje estetike u održavanju pažnje. Oni uklanjaju dodatne reči i prirodne pauze, objašnjava Markova, napominjući da ova naglo dovodi do nestrpljenja u normalnom razgovoru među ljudima.

Ograničenja društvenih medija na dužinu sadržaja takođe pokreću dilemu raspona pažnje. Dok korisnici prolaze kroz sadržaj velikom brzinom, razvijaju očekivanja brze promene sadržaja. Cilj je da nas nateraju da nastavimo da skrolujemo, jer što duže to činimo, ove platforme ostvaruju veći prihod. I naravno platforme nemaju razloga da menjaju ovaj model.

To nije lični propust

Tehnologija nije jedini faktor koji utiče na raspon pažnje, prema Johanu Hariju, autoru knjige Ukraden fokus: Zašto ne možete da obratite pažnju – i kako ponovo duboko razmišljati (Stolen Focus: Why You Can’t Pay Attention – and How To Think Deeply Again).

Ostalih 11 faktora uključuju kancelarijski radni proces, zagađenje vazduha, strukturu učionice i ishranu. „Ključno rešenje je da se zaštitite u okruženju i da kolektivno promenimo životnu sredinu“, navodi Hari.

Hari je proveo vreme u Silicijumskoj dolini intervjuišući stručnjake koji su dizajnirali ključne aspekte tehnološkog sveta u kome živimo i napominje da su shvatili kako su doprineli trenutnom kolapsu pažnje. „Mislim da me je najviše pogodilo koliko se osećaju bolesno od krivice zbog onoga što su uradili.“

Kako da povratitimo moć

Brisanje svih aplikacija sa telefona možda nije neophodno, ali održavanje ravnoteže je ključno. „Mi smo društvena bića“, napominje Markova, zato i odgovaramo na poruke i koristimo društvene medije da bismo se povezali i komunicirali.

Profesorka Glorija Mark predlaže mere koje nam možda mogu pomoći da povratimo kontrolu nad tehnologijom i našom pažnjom.

Osvestite svoje automatsko ponašanje. Moramo imati na umu da kada uzmemo svoj uređaj – razvijamo „meta-svesnost“. To je prepoznavanje onoga što radimo dok se odvija.

Razvijte plan za pauza. Možemo da ih zakažemo u skladu sa logičnim tačkama tokom dana. Markova predlaže da u pauzama prošetamo ili pročitamo nešto inspirativno. Redovne pauze su važne, dodaje, kako bi se izbegao „mentalni zamor“, tokom koga smo podložniji ometanju i gubitku kontrole.

Upoznajte svoj hronotip. U svom radu, dr Glorija Mark je takođe otkrila da ljudi imaju individualne ritmove pažnje koji rastu i jenjavaju tokom dana. Praćenje ovih „skokoova i padova pažnje“ treba iskoristiti da bismo efikasno organizovali svoje zadatke tokom dana. Vodite dnevnik ili shvatite svoj hronotip (vaš ritam aktivnosti tokom dana) da biste pronašli ove ključne tačke energije.

„Imamo rezervoar resursa pažnje (koji) se iscrpljuje kada stalno prebacujemo pažnju. I iscrpljuje se ako se prisiljavamo da se predugo fokusiramo na nešto teško i naporno (bez pauza).“

Zaštitite svoju pažnju. Hari je preporučuje da zaštitimo svoju pažnju tako što ćemo zaključati telefon na određeno vreme. Predlaže da ga zaključavamo tri sata dnevno kako bismo završili obaveze i da tokom rada izbegavamo korišćenje telefona. Pored toga, predložio je korišćenje aplikacije koja postavlja vremenska ograničenja na društvene mreže ili veb-sajtove od kojih smo postali zavisni.

Tehnološka rešenja dolaze

Johan Hari se zalaže za ove promene ponašanja, ali naglašava da ove individualne akcije same neće rešiti problem. Problem je veći od svih nas pojedinačno.

„Trenutno mi se čini kao da nas neko po ceo dan poliva prahom koji izaziva svrab. A onda nam poručuje kako treba da naučimo da meditiramo da nas ne bi svrbelo sve vreme, umesto da prestanu da nas posipaju ovim prahom.“

Sada neke kompanije pokušavaju da zarade novac od naše potrebe da povratimo raspon pažnje. Dr Glorija Mark je nedavno prisustvovala konferenciji Udruženja računarskih mašina – vodećoj konferenciji u oblasti interakcije između ljudi i računara na kojoj se predstavljaju najsavremenija tehnološka rešenja – i bila je fascinirana prototipovima dizajniranim da sačuvaju našu pažnju tako što pametne telefone čine težim za korišćenje, što smatra krajnje ironičnim.

Neki već menjaju podešavanja na telefonima kako bi im bili manje vizuelno privlačni i stvarali zavisnost. Drugi rotiraju svoj telefon nekoliko puta da bi pristupili društvenim medijima otključavanjem aplikacije koja ograničava upotrebu. (Ali ako postavite ograničenja na većinu aplikacija, možda ćete morati da zaključate telefon radi samokontrole.) A radi zaštite privatnosti i izbegavanja praćenja podataka, neki isključuju personalizovane oglase na ajfonima ili brišu aj-di za oglašavanje na Android uređajima u podešavanjima.

Važno je uzvratiti, smatra Johan Hari. Iako kompanije traže kontrolu nad našom pažnjom, imamamo moć da razvijemo zdravije navike i živimo prisutnijim, plodnijim životima. „Živimo u demokratskim zemljama. Posedujemo sopstvene umove. I zajedno možemo da ih povratimo ako želimo“.

„Stalna pažnja je u srcu svih ljudskih dostignuća“, dodaje Hari, napominjući da nijedan sportista ne nosi svoj telefon da proveri poruke usred takmičenja na Olimpijadi. „Kada povratite pažnju, osećaćete se kao da ste ponovo zadobili svoje supermoći.“