Njeno visočanstvo špargla – hrana, lek i afrodizijak

„Počeo od saksije na terasi, a danas u Banatu zarađuje i do 20.000 evra godišnje“, „Sa hektara špargle ubere se 20.000 evra“ – ovo su samo neki od naslova koji stvaraju bajkovitu sliku života od špargle. Ima tu dobre zarade ističe proizvođač Dragomir Ivanović, ipak, reč je o sasvim drugim snovima.

Dobro došli u rajski vrt kapetana poetske plovidbe. Sve je počelo pre petnaest godina, kada se iz prestonice preselio u Banatski Brestovac kako bi za sebe i šparglu pronašao „veće igralište“. Igru je oplemenio znanjem, a proizvodnju špargle učinio ekonomski održivom i atraktivnom.

„Kad ljudi hoće da posade 20, 30 sadnica za svoje domaćinstvo, ja im prodam i kažem da sade kao paradajz. Kad hoće da posade 1.000 ili 2.000 za malo poljoprivredno gazdinstvo, ja ih pitam: Kome ćeš ti to da prodaš i koji ti je prag rentabilnosti?" To ljude bogami iznenadi. U biznis se ne ulazi bez plana. Za hektar sam radio po zahtevu Holanđana koji su vrlo zaiteresovani da rade šparglu i otkupljuju je u Srbiji jer su troškovi njihove proizvodnje neuporedivo veći“, kaže Dragomir Ivanović.

Špargla je hrskava sa ukusom koji podseća na mladi grašak. Živi 20 godina, a jestivi izdanci beru se posle treće. Kroz svoje biljno carstvo Dragomir je podigao dve avenije: jednu je posvetio njenom veličanstvu špargli, a drugu smokvi.

„Srbija uvozi za 10 miliona evra suvih smokava godišnje – 73 odsto iz Turske i drugih destinacija. Pri tome trenutno je kilogram smokve 900 dinara. Mornari su mi je uzimali za prekookeansku plovidbu, jako je dobra kao i špargla probiotik i prebiotik. Dobra je za dijabetičare, ima puno magnezijuma cinka i raznih drugih mikroelemenata i pri tom je lako svarljiva“, navodi Ivanović.

A zašto je špargla i hrana i lek i afrodizijak objasnio je Dragomir u svojoj knjizi – Kuvar špargle.

„Špargla je toliko potencijalno dobra hrana za kombinaciju sa maltene svim ostalim jelima – mesima, ribama, plodovima mora, sirevima, jajima, testeninama, čak sam našao recept za sladoled od špargle. Možda vam nije poznato da je Nikola Tesla bio fanatično posvećen onom što unosi u svoje telo, tako da je on svaki zalogaj kontrolisao i jeo je samo najzdravije namirnice“, ističe Ivanović.

Saznaćete i zašto je celo selo pored Pariza proizvodilo šparglu za Luja Četrnaestog. Danas je svetski izvoz špargle vredan milijardu i po dolara. A najveći kupci su SAD i Nemačka.