Manastir Stanjevići – vekovni tron mitropolita i duhovni svetionik na Lovćenu

Prema predanju ovaj svetionika srpske duhovnost osnovao je u prvoj polovini XIV veka, ugledni plemić Nikola Stanjević čija bista i krasi ulazak u manastir.

Nakon turskih upada u Cetinje 1714. godine, vladika Danilo prelazi u manastir Stanjevići gde gradi hram posvećen Svetoj Trojici, a nekadašnji dvorac Crnojevića obnovlja i pretvora u manastirski konak. Popravke i dogradnju manastirskog kompleksa obavlja i mitropolit Sava Petrović.

„Od početka 18. veka, pa do tridesetih godina 19. veka ovde su u kontinuitetu jedan za drugim boravili mitropoliti iz kuće Petrovića“, navodi monah manastira Stanjevići, dr Pavle Kondić.

U manastiru Stanjevići 1780. godine otvara se i sveštenička škola koju je pohađao i Sveti Petar Cetinjski.

„Sedam vekova istorije našeg manastira, to je duga povijest, kao i za svaki naš manastir i crkvu, sa usponima, sa padovima, sa vremenom procvata, sa vremenom stradanja i razaranja. Tako da je bio i gomila kamenja od 1869. kada je u jednom lokalnom ustanku ovde razoren, ne manastir, nego pogranična austrijska tvrđava u šta je manastir bio pretvoren 1839. godine, kao i manastr Podmajine. Silom na sramotu ga je Austrija uzela sebi, ucenivši tada mladoga Petra Drugog Petrovića Njegoša da im to proda“, objašnjava Kondić.

Savremena obnova manastira otpočela 1994. godine blagoslovom vladike Amfilohija i imenovanjem jeromonaha Dimitrija Blagojevića koji je deset godina vodio obnovu manastira, sve do prerane smrti, 2004. godine. Njegov rad nastavio je jeromonah Jefrem Dabanović, sadašnji iguman.

„Te godine kada smo ja i otac Dimitrije došli i prišli ovoj svetinji na Trojičin dan osetili smo ljepotu i snagu istorije ovoga mjesta. Želio sam da bude obnovljena na visini onoga što je pripadalo Stanjeviću kroz istoriju. Imao sam iskustva i sa drugim manastira koji su se obnavljali i nikada nisam stavio akcenat da na tom nivou se obnovi jedan manastir kao što su u Stanjevići, jer njima i pripada jer je ovo episkopsko mesto gde su se episkop ustolovali, pa iz tog razloga smo vratili stari sjaj, čak i uljepšali ovu svetinju kao nikada ranije“, kaže iguman manastira Stanjevići, otac Jefrem.

Iguman Jefrem, osim duhovne obnove, danonoćno je uz radnike radio sve građevinske poslove.

„Ja sam, kako da kažem, bio sam na čelu kolone. Više sam tada okretao mešalicu, sada okrećem brojanicu, pošto je manastir obnovljen. Ali, zaista, od armiranja, do šalovanja, do zidanja, do svih tih operacija koje građevina podrazumeva, na svakoj poziciji sam bio. I neki moj, verovatno, od Boga dat elan i ta energija je pokretala je ljude“, ističe otac Jefrem.

Posle svake nedeljne Liturgije u Manastiru Stanjevići verujući uz razgovor ostaju na Agape trpezi ljubavi. Tokom leta liturgija se služi i u pešternoj crkvi posvećenoj Efeskim mladićima gde su česta i krštenja.

„Ja sam ovde bila u horu i zadnjih pet godina, tu jedno što sam se odselila za Pančevu, bila sam svakog vikend ovde, svake nedelje i bila mi je želja da se tu venčam. Međutim, pošto smo imali mnogo gostiju iz inostranstva, venčanje je bilo u crkvi u Pančevu, a onda smo odlučili da krštenje Jakovovo bude u Stanjevićima, jer je to moj drugi dom“, kaže Andrijana Tošić.

Ovde u manastiru Stanjević s pogledom na Lovćen, vladika Petar Petrović Njegoš napisao je Luču Mikrokozmu.

U samom manastiru odnedavno je i spomen soba posvećena vladiki Amfilohiju. Otvorena je i biblioteka sa preko 20.000 knjiga koje je vladika zaveštao manastiru.

„Ne dolazim samo po duhovnu pouku, iako mi je otac Jefrem jako dragocen po tom pitanju, ali dolazim i zbog biblioteke koja je ovde zaveštana od blaženo počivšeg mitropolita. Ovde pišem i svoju doktorsku disertaciju koju smo negde on i ja u njegovo vreme još iskristalisali i odlučili smo za takav korak. Tema je crkvena istorija Zete u srednjem veku, sakralna istorija Zete od 5. do 15. veka“, navodi istoričarka Svetlana Samardžija.

Ovde u manastiru Stanjević s pogledom more i ispod Lovćena vladika Petar Petrović Njegoš napisao je Luču Mikrokozmu Ovde tihuje i otac Simeon, arhitekta u penziji koji se zamonašio u 85 godini.

„Miris iz Dečana postoji u manastiru Stanjeviću i to je ono što je mene privuklo u Manastir u Stanjeviću. Manastir Stanjević u krajnjoj liniji za mene, to je zov mojih predaka“, kaže monah, otac Simeon.

Bratstvo manastira Stanjević svakog 6. maja održava bogosluženje u obnovljenoj Crkvi Svetog Đorđa na obližnom brdu Đurđevac gde su i ostataci istoimene tvrđave koju je podigao vojvoda Đurđe Đurašković Crnojević.