Kako čitanje sa ekrana utiče na razumevanje pročitanog kod dece

Od početka 21. veka, kada je čitanje članaka na veb-portalima, čitanje blogova, elektronske pošte, objava na društvenim mrežama i ćaskanja počelo da zamenjuje čitanje štampanog teksta, stopa dece koja čitaju knjige je opala. Tako da možda više nećemo videti neku seriju knjiga koja će privući pažnju mladih kao što je to učinio na primer serijal o Hariju Poteru.

Osim smanjenja uticaja knjiga na kulturni duh vremena mladih, ovaj opšti prelazak na čitanje sa ekrana može da ima mnogo pogubnije efekte: negativno utiče na veštinu razumevanja pročitanog kod dece kako je otkrila nedavna meta-analiza.

Čitanje digitalnog teksta i razumevanje

U 2011, naučnici su pregledali 99 studija koje su istraživale uticaj čitanja štampanog teksta na veštinu razumevanja kod dece. Kao što se i očekivalo, pronašli su izrazitu korelaciju. Što su deca više čitala štampani tekst, to su bila sposobnija da razumeju i zapamte pročitano.

Štaviše, činilo se da čitanje u štampanom obliku doprinosi još nečemu značajno dobrom : što su mladi čitaoci čitali duže i složenije tekstove, njihove veštine čitanja su se poboljšavale, što ih je podstaklo da se bave još složenijim pisanim delima, dodatno jačajući svoje sposobnosti.

U novoj meta-analizi, naučnici sa Univerziteta u Valensiji u Španiji sakupili su 26 studija u kojima je učestvovalo blizu 470.000 učesnika. Svaka studija je istraživala uticaj čitanja sa ekrana u slobodno vreme na razumevanje pročitanog. Otkrili su da ovakvo čitanje poboljšava veštine razumevanja, ali je koristan efekat između šest do sedam puta manji u porećenju sa čitanjem štampanog teksta, posebno za decu.

„Velika (izloženost) čitanju tekstova u digitalnom formatu može da odvrati mlade čitaoce da izgrade jaku bazu za čitanje uopšte, u kritičnom periodu kada prelaze sa učenja čitanja na čitanje da bi učili“, navode autori.

Zašto se čini da je čitanje digitalnog teksta daleko manje korisno?

Autori navode brojne pretpostavke iz do sada objavljene literature. Prvo, lingvistički kvalitet teksta na digitalnim uređajima obično je mnogo nižeg kvaliteta.

Kada ćaskamo, često koristimo neformalni jezik sa pojednostavljenim vokabularom i ignorišemo gramatička pravila. Sadržaj je takođe obično daleko kraći, ne zahteva mnogo pažnje i udubljivanja kako biste razumeli i u potpunosti uživali u poređenju sa dužim delima sa zamršenim narativima i brojnim likovima.

Prema Naomi S. Baron, profesorke svetskih jezika i kulture na Američkom univerzitetu, fizička svojstva knjige takođe utiču na bolje zadržavanje informacija.

„Kod papira, postoji poseban položaj ruku, zajedno sa vizuelnom geografijom različitih stranica. Ljudi često povezuju svoje sećanje onoga što su pročitali sa vizuelnom procenom posle koliko stranica je u knjizi bila neka misao ili gde je bila na stranici.“

Fizička svojstva knjige ili časopisa – miris, izgled, osećaj dodira – takođe čine da proces čitanja bude prijatniji.

„Ako čitaoci pronađu zadovoljstvo u mediju za čitanje, ne bi me iznenadilo da bi takvo zadovoljstvo dovelo do većeg razumevanja. Zasigurno, kao što su nas obavestili mnogi učesnici studije, štampa je dovela do toga da postanemo više uvučeni u radnju priče“, dodaje profesorka.

Na kraju, kada čitate sadržaj na digitalnim spravama, u razumevanju teksta vas ometaju društveni mediji, Jutjub i video-igre koje su udaljene na jedan klik od teksta.

U nedavnom istraživanju sa studenatima na Univerzitetu Zapadna Virdžinija, dve trećine je priznalo da proverava društvene mreže „često” ili „veoma često” dok čita. Nešto više od polovine ispitanika reklo je da društveni mediji negativno utiču na njihove navike čitanja, dok je 45 odsto reklo da imaju neutralan efekat, a samo 2,5% da imaju pozitivan efekat.

Pošto mladi imaju sve izrazitiji nedostatak mogućnosti kontrole impulsa, mnogo su podložniji ometanju dok čitaju u poređenju sa odraslim čitaocima.

Takođe je mnogo je manja verovatnoća da će savladati rečnik i gramatička pravila, što znači da će biti izloženi rudimentarnijem pisanju na društvenim medijima i u ćaskanju sa prijateljima.

Zato autori preporučuju roditeljima i nastavnicima da ograniče vreme koja deca provode nad digitalnim sadržajima, ili bar da ih podstiču da čitaju i štampane tekstove ili makar bazične modele elektronskih sprava za čitanje, poput Kindla.

(Jedno istraživanje iz 2019. godine je pokazalo da nije uočena značajna razlika u razumevanju pročitanog kada su deca čitala tekst u štampanoj formi i na Kindlu, mada čitaoci koji su čitali elektronsku knjigu nisu bili toliko efikasni u lociranju događaja u fabuli priče).

Budućnost čitanja knjiga

Da li će tinejdžeri slediti savete svojih starijih? Profesorka Baron navodi podatke koji ukazuju da bi mogli.

„Nedavni podaci Američkog bibliotečkog udruženja ukazuju na neke iznenađujuće izbore današnje generacije Zed (13 – 25 godina) u poređenju sa milenijalcima (26 –40 godina). Prema njihovoj studiji, generacija Zed ne samo da čita više knjiga mesečno (verovatno iz zadovoljstva) nego milenijalci, već čitaju više štampe nego njihova starija braća i sestre.“

Takođe je primetila i iz sopstvenog iskustva da joj veliki broj studenata priznaje da bolje usvajaju gradivo i bolje se koncentriše kada čitaju štampanu verziju teksta.

Da li će se naredne generacije vratiti knjigama, vreme će pokazati.