U vrtlogu lažnih vesti – što više proveravamo istinitost informacija, veća je šansa da verujemo u laži i obmane

Nova studija, objavljena u časopisu Nejčer (Nature), obuhvatila je pet eksperimenata sprovedenih od 2019. do 2021. godine, koji prikazuju „konzistentne dokaze da onlajn pretraga sa ciljem procenjivanja istinitosti lažnih vesti zapravo povećava šansu verovanja u njih“.

„Dodatno proveravanje informacija se već dugo preporučuje kao način da se poboljša medijska pismenost, ali rezultati istraživanja pokazuju da je ovo možda pogrešan pristup“, kaže za sajt Maderbord, jedan od šest autora studije Džošua Taker iz Centra za društvene medije i politiku Univerziteta u Njujorku.

Pitanje koje su naučnici postavili je šta se dešava kada se ljudi susretnu sa člankom onlajn za koji nisu sigurni da li je istinit ili lažan i nastave da traže više informacija putem internet pretraživača.

Informacione crne rupe

Jedan od eksperimenata, koji je obuhvatio oko 3.000 Amerikanaca, pokazao je da su ljudi koji su sprovodili dodatno „istraživanje“ bili 19 odsto podložniji da veruju „netačnom ili obmanjujućem članku“ u odnosu na članke od „uglednih izvora“.

„Bilo nam je neverovatno koliko je se ovakav efekat ponavljao iznova u različitim studijama koje smo sprovodili. I ovo ne tvrdimo na osnovu jednog eksperimenta. Veoma smo sigurni da se ovo zaista dešava“, istakao je Taker.

Kako se navodi u zaključku istraživanja, onlajn pretrage vode ljude u „informacione praznine“, koje se definišu kao informacioni prostori sa potkrepljujućim dokazima iz „izvora niskog kvaliteta“.

Autori studije naglašavaju da njihovi nalazi „ističu potrebu za programima medijske pismenosti“, boljem finansiranju specijalizovanih organizacija za proveravanje činjenica (fact checker) i da onlajn pretraživači „investiraju u rešavanje“ otkrivenih problema.

Studiju su sproveli stručnjaci sa Univerziteta u Njujorku, Pravne škole Stanforda i Univerziteta Centralne Floride.