Poklon za slavu trebalo bi da bude primeren razlogu, a ne da zaseni ceo događaj

Pokloni se nose kad god se ide u goste, a slava je poseban primer. Poklon za slavu ne bi trebalo da bude veliki trošak. U stara vremena nosili su se darovi iz kuće – jabuke, brašno, ručni rad, ono što je i domaćinima korisno.

„Često su se nosile kocke šećera, suvo voće, orasi. U ratna vremena se nosila i so. Znači, nešto što je potrebno za domaćinstvo da lakše preživi. Nije to mogla svaka kuća da priušti. Kocke šećera nisu bile dostupne kao sad u svakoj radnji, pogotovo u seoskoj sredini. Kupovalo se na vašaru i onda je to bio veliki dar. Veoma je bitno bilo da se domaćinu donese flaša vina ili rakije i to se obično popije za samu slavu, jer opet, to je doprinos kući“, objašnjava etnološkinja Svetlana Mitrović.

I danas se za slavu donose pokloni koji mogu da se koriste u domaćinstvu, ali malo skuplji.

„Bilo je u jednom trenutku moderno, mada i danas, nositi predmete iz pokućstva, kao što su šoljice za kafu, tanjiri za kolače. Mada u poslednje vreme imamo i mnogo skuplje darove – mikseri, aparati za kafu i tome slično. Promenile su nam se potrebe i mi sad neke stvari možemo da nabavimo vrlo lako, ali se podjednako obradujemo i kad dobijemo kutiju keksa, bombona”, dodaje Mitrovićeva.

„Da se ne desi da opterećeni jednim aspektom proslave, zaboravimo na ceo smisao. Kad god biramo poklon za nekoga, taj poklon treba da bude primeren i prazniku, odnosno razlogu. On ne sme da zaseni ceo događaj. Darivanje je kao i u svakom drugom vidu proslavljanja samo jedan segment. Mnogo je važnije ono što stoji iza dara, znači, namera i ljubav sa obe strane“, naglašava teolog Vuk Jovanović.

Nekada kocke šećera, danas aparat za kafu. Vremena se jesu promenila, ali svako kupuje poklon prema svojim mogućnostima. Ipak, bitno je da vrednost poklona ne nadmaši dobru nameru i da se darovima u kuću domaćina unesu radost i veselje.