Knjige, a ne tableti i telefoni – mnogo bolje razumemo štampani od digitalnog teksta

Stručnjaci sa Univerziteta u Valensiji utvrdili su da je čitanje teksta sa papira šest do osam puta učinkovitije i da se materijal mnogo bolje razume na taj način. Španska studija analizirala je više od 20 istraživanja na temu razumevanja i čitanja, objavljenih između 2000. i 2022. godine i koja obuhvataju skoro 470.000 učesnika.

Konačni zaključak je da čitanje štampanog teksta tokom dužeg vremenskog perioda može da poboljša sposobnost razumevanja šest do osam puta u odnosu na čitanje digitalnog formata, prenosi Gardijan.

„Veza između digitalnog čitanja u slobodno vreme i sposobnosti razumevanja teksta je blizu nule. Lingvistički kvalitet digitalnog teksta najčešće je slabiji od kvaliteta teksta koji se može pronaći u štampanom obliku“, navodi profesor Ladislao Salmeron.

Primera radi, tekstovi na društvenim mrežama najčešće su ispisani govornim jezikom i nedostaje im sintaksička složenost i rezonovanje.

Salmeron ističe i da je „čitalački pristup“ digitalnim tekstovima „plići“, odnosno da se čitalac ne udubljuje mnogo i da je takozvano „skeniranje“ (preletanje) mnogo češće.

To znači da se čitalac ne udubljuje u naraciju ili da ne uspeva da potpuno shvati složene odnose u informativnom tekstu.

Digitalno čitanje posebno loše za osnovce

Studija, objavljena u Review of Educational Research, takođe je utvrdila da čak postoji negativan odnos između digitalnog čitanja i razumevanja za decu u osnovnoj školi. Tek u srednjoj školi i fakultetu taj odnos postaje pozitivan, ali opet – ne toliko kvalitetan kao sa tekstom u štampanom formatu.

Najverovatnije se to dešava zbog činjenice da su deca manje sposobna da se odupru raznim ometanjima, pa im dolazeće poruke i drugi impulsi iz spoljne sredine lako odvuku pažnju.

„Znamo da naša sposobnost da regulišemo kognitivne procese evoluira tokom adolescencije. Deca ne znaju da samoregulišu svoju aktivnost tokom čitanja digitalnog tekst u slobodno vreme“, objašnjava Salmeron.

Siromašniji rečnik

Autori istraživanja kažu i da mala deca koja često čitaju digitalni tekst imaju šturiji i ograničeniji rečnik u „ključnom periodu kada prelaze sa učenja da čitaju na čitanje da uče“.

Doktorand Lidija Altamura, koautorka studije, napominje da ona i njene kolege nisu protiv digitalnog čitanja.

„Problem je što smo nesumnjivo utvrdili da je čitanje digitalnog teksta manje učinkovito od čitanja štampanog formata. Zbog toga bi škole i nastavnici morali da stave naglasak na čitanje sa papira, posebno za mlađu decu“, dodaje Altamura.

Ono što je takođe iznenađujuće jeste da se jaz u razumevanju ne menja od vrste teksta koji se čita, bilo da je u pitanju nešto što je napisano na društvenim mrežama ili na obrazovnim sajtovima poput Vikipedije.

„Očekivali smo da će ovo drugo biti mnogo pozitivnije povezano sa razumevanjem teksta, ali naši podaci pokazuju da to nije slučaj“, naveo je Salmeron.