Prvi put imamo tim spasilačkih pasa sa međunarodnom licencom

Gosti Jutarnjeg programa Dejan Ševković, instruktor službenih pasa i vodiči Irina Trajković i Sanja Ivanović, navode da ova međunarodna licenca znači da je pas spreman za realne situacije i za realne pretrage.

„Sama licenca je i dokaz da je pas spreman za takvu pravu situaciju i za realnu misiju. Jedan pas i vodič mogu da zamene oko 30 ljudi na terenu, što je vrlo bitan resurs u spasavanju“, objašnjava Ševković.

U timu pasa koji su dobili međunarodnu licencu nalaze se dva psa rase lagota romanjolo i jedan border koli, ali kako napominje gošća Jutarnjeg programa, u principu bilo koja rasa može da radi ovaj posao kada se obuči.

„Obuka je dosta zahtevna i dosta dugo traje. Potrebno je oko dve-dve i po godine da se obuči jedan pas. I u poslušnosti i u samom delu traženja. I zavisi naravno od toga koji teren je u pitanju. Da li su to šume ili su ruševine. I naravno sa koliko resursa klub raspolaže, tako da može da rasporedi obuke da budu češće ili ređe, sa koliko markiranata“, objašnjava Sanja Ivanović.

Polovina vremena se utroši na obučavanje u poslušnosti, a druga polovina za traženje.

Zahtevni zadaci i za pse i za vodiče

Psi Milka, Ambra i Zoi su stekli najviši nivo licence za spasavanje u šumama, a uporedo se obučavaju i za spasavanje iz ruševina.

Ispit za dobijanje licence je održan u Sloveniji, a kako navodi Irina Trajković, bio je vrlo zahtevan teren i za vodiča i za psa. Već na treninzima se prave zahtevne situacije koje su dosta približne realnoj situaciji, kako bi kada se nađu u realnoj situaciji postigli što bolje rezultate, dodaje Ševković.

Spasilački tim čini jedan vodič i jedan pas, osim u nekim posebnim situacijama kada više timova, izlazi na teren. „Obično jedan tim pretražuje jedan sektor koji je dodeljen, a ako je više timova uključeno, onda svako svoj sektor pretražuje“, dodaje Sanja Ivanović.

Pošto se u šumama najčešće ljudi gube i to je najčešća situacija kada je potrebno angažovati pse za veća područja pošto je vreme ključno u pretrazi, a jedan pas može da zameni, odnosno doda rad još 30 spasilaca.

„U snežnim danima situacija je dosta otežana jer nema kretanja mirisa, ako je sneg težak ili je velika hladnoća ili je vetar prejak“, napominje Ivanovićeva.

Poverenje je ključno

„Morate da budete sto posto sigurni i u sebe i u svog psa i da budete sigurni da vaš pas ima poverenje u vas isto tako. Da mu date prostora da radi i da pratite to što radi da biste mogli najefikasnije da obavite taj zadatak na kom se nalazite“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Trenutno Srbija ima tim od pet pasa koji imaju međunarodnu licencu najvišeg nivoa i oni predstavljaju u stvari tim od 150 ljudi, naravno u zavisnosti od konfiguracije terena i vermenskih uslova.

„Jak vetar je veliki neprijatelj za nos psa i veliki minus, tako da sve zavisi od terena, konfiguracije terena i od vremenskih uslova, da li je mnogo toplo, da li je hladno. I velike temperature ne odgovaraju psu jer se brzo umori, a kada se umori onda krene da diše na usta i u tom momentu ne može da pokupi miris na nos. Tako da vrlo bitno je da vodiči budu iskusni i da u konkretnoj situaciji procene kako da usmere psa i kako pas da pretražuje teren“, napominje Dejan Ševković.