Društvene mreže kao bračno savetovalište i mesto za upoznavanje

Gosti Jutarnjeg programa Andrea Zjačić i Danijel Radivojević upoznali su se uživo, na poslu, a onda su pojedine prizore iz svakodnevnog života svoje veze podelili na društvenim mrežama. Priznaju da njihova veza ne izgleda baš onako kako objavljuju na mrežama, ali pošto su videli da publika rado prati njihove klipove, to ih je podstaklo da nastave i snimaju češće.

Ispostavilo se da većinu pratilaca na društvenim mrežama zanima da li će se uskoro veriti. Psihoterapeut Nebojša Savić napominje da takva vrsta komentara može da se doživi kao pritisak na vezu, u zavisnosti od toga koliko dopuštamo ljudima da zalaze u našu privatnost i intimu.

„Naravno da ljudi koji snimaju ovakve stvari žele da to bude gledano i privlače ljude iz različitih motiva i različitim stvarima, ali generalno, uvek treba imati neku zdravu granicu i praviti razliku između realnog života i onoga što se dešava na društvenim mrežama“, dodaje Savić.

Idealizovana slika stvarnosti

Andrea i Danijel u svojim objavama na društvenim mrežama govore i o realnim izazovima u vezi i prkose uobičajenom trendu gde su svi parovi srećni, nasmejani i putuju po svetu.

Psihoterapeut napominje da su rađena psihološka istraživanja o tome kako reagujemo kada vidimo sve te ljude u objavama na društvenim mrežama kako se lepo provode.

„Mi onda imamo utisak kao da nešto propuštamo. Čak postoji u psihologiji jedan izraz koji mi koristimo, to je strah od propuštanja, fear of missing out. To znači da eto, mi sad ovde gubimo vreme, a neko tamo se dobro provodi. Jednostavno mislimo da se pravi život dešava na nekom drugom mestu“, objašnjava Savić.

Međutim, dodaje da je njegovo terapeutsko iskustvo kada su u pitanju društvene mreže u kontekstu braka i porodice, negativno u sasvim drugačijem smislu, odnosno da do sukoba dolazi zbog preterane upotrebe društvenih mreža i zapostavljanja partnera i nekvalitetne komunikacije.

„Što je paradoks, zato što mi koristimo telefon koji je u stvari sredstvo komunikacije, a onda nas taj telefon umesto da nas spaja u stvari razdvaja. I onda, naravno, društvene mreže nam više nego ikad pre omogućavaju uvid u tuđe živote, pa onda imamo puno slučajeva i primera iz prakse gde se paralelne veze ljudi koji su u braku započinju na društvenim mrežama, pa se onda razvijaju i prelaze u neke emotivne i seksualne veze. Tako da u kontekstu braka i porodice, mi to uglavnom posmatramo iz nekog negativnog konteksta“, ističe psihoterapeut.

Šta nije za objavu na društvenim mrežama

Svi mi prirodno želimo da se prikažemo u boljem svetlu, a društvene mreže nam to olakšavaju. Dobro je da na mrežama prikazujemo realan život i dobro je da partnerski odnos prikažemo kakav je u stvarnosti, ali sa nekom zdravom granicom, jer neke stvari ipak treba da ostanu unutar četiri zida i unutar jedne veze, napominje psihoterapeut.

Andrea i Danijel su progovorili i o jednoj od stvari o kojoj se obično nerado govori, a to je ljubomora. O ljubomori nešto više govori Andrea koja priznaje da je kod nje ona nešto izraženija, ali psihoterapeut upozorava da je ljubomora vrlo „klizav teren“.

„U nekoj blagoj meri je čak i dobrodošla, jer ljubomora ipak u sebi ima taj koren reči ljubav. Naravno, ako prelazi u neki patološki oblik, onda to može da uništi jednu vezu. Ali je ta linija između šta je dozvoljeno i poželjno, i šta već prelazi u neki pritisak, vrlo nestabilna i teško ju je odrediti“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

I u psihologiji postoje različite teorije o tome kako ljubomora nastaje. Da li je posledica sredinskih uticaja, a ima teorija i da je nasledna, Uglavnom se tumači kao proizvod lične nesigurnosti, ali je činjenica da na ljubomoru utiče više faktora.

„Lepo je da se šalimo na takve i ozbiljne teme, jer humor je važan deo jednog odnosa. Tako da ljudi koji su u stanju da se smeju, pogotovo kada im je teško, i na sopstveni račun, to je zaista dobar znak da jedan odnos može da ima jednu zdravu i lepu budućnost“, naglašava Nebojša Savić.

Onlajn upoznavanje

Andrea i Danijel tvrde da komentari koje dobijaju ispod svojih objava na društvenim mrežama ne utiču na njihovu vezu. Kažu da vole da pročitaju komentare, da vide kakav odjek imaju u javnosti, ali da to ni u kom pogledu ne utiče na njihov odnos.

Andrea otkriva i da je mislila da nikada neće naći dečka, jer bukvalno nije znala gde bi uopšte mogla da ga sretne, što je veliki problem većine mladih danas i mnogi to pokušavaju da urade preko društvenih mreža.

Osim svih predostrožnosti koje treba imati u vidu, psihoterapeut napominje da ne bi trebalo da formiramo kompletno mišljenje o nekome samo na osnovu profila i kontakta preko društvenih mreža. To može biti dobar način da nekoga upoznamo, ali da konačni sud ipak treba da donesemo u živom susretu i da budemo svesni da će to zahtevati određeno vreme.