Postoji li recept za uspešan brak

Prema statistici, svaki četvrti brak završi se razvodom. Izostali su razumevanje, tolerancija, ljubav. Uglavnom se to čuje od parova koji su se razveli, kada je reč o razlozima.

„Razlozi za izlazak iz braka su raznovrsni i mnogobrojni. Nema neke jedinstvene formule zato što je svaki partnerski odnos i svaki brak na neki način jedinstven. Ono što takođe čujemo, često navode da je došlo do teškoće oko usaglašavanja. Da su, na primer, sada uloge rodne promenjene, da, na primer, žene i muškarci, to jest češće žene, teže jednom ravnopravnom odnosu, a da negde od strane muškarca, se i dalje teži da se zadrži neki dominantan pristup, u stvari dominantna uloga kako je to ranije bilo", rekla je za RTS porodični psihoterapeut i medijator Vera Despotović,

Dodala je i da postoji uticaj kriza, jer se, kako kaže, nalazimo u društvu gde su prisutne, ekonomske, društveno-političke, moralne teškoće, pa se tada, zbog te nesigurnosti i iz straha, partneri odlučuju da se vrate na ranije stanje.

Despotovićeva kaže da se odluka o razvodu braka ne donosi lako i da je kod nas i dalje prisutno uverenje da je to neko odstupanje od nečeg običajenog, kao i to da razvod šteti svima koji su uključeni u porodični život. 

„Ono što mislim da je veći problem, da tada, u situaciji kada partneri i dođu do raznih problema, do nerazumevanja, nesuglasica, do velike tenzije, do prekida komunikacije, nedostatka intime i slično, da onda nemaju dobre načine kako da probaju da to prevaziđu, i kako sa nekim da razgovaraju, da se vidi da li je moguća drugačija opcija", rekla je Depotovićeva.

Kako prepoznati nadolazeću krizu

Despotovićeva je govorila i o tome da li postoje jasni pokazatelji da će nastupiti bračna kriza i može li se ona preokrenuti u korist popravljanja stanja u braku.

„Ima nekih jasnih pokazatelja u smislu problema u komunikaciji. Ili nedostatak komunikacije, potpuno je zamrznu, ili konfliktna komunikacija da se svađaju oko svake sitnice. Zatim, čest razlog je izvanbračna veza, da neko od partnera uđe u vanbračnu vezu i da to dovede do velike krize. Nekada finansijski problemi oko kojih se partneri svađaju, tu su problemi vezani za vaspitanje dece. Kažu da se najviše partneri svađaju oko dece, svađaju se oko novca ili oko toga kako će održavati odnose sa roditeljima, svako pojedinačno. Kada dođe do tolikih svađa i do tolikih netrpeljivosti, onda se često opredeljuju da izađu iz tog braka, jer misle da tu više nema nade, da se ne osećaju zadovoljno", objasnila je.

Porodični psihoterapeut je istakla da ulazak u brak više nije primarno orijentisan ka reproduktivnoj ulozi kao ranije: „Sada partneri imaju neka druga očekivanja od braka. Da postignu obostranu zadovoljstvo i ličnu zajednicu, emocionalna povezanost da bude veća. Kada oni vide da toga nema, a postoji takođe potreba i za nekim individualnim slobodama i srećom, onda ljudi, ako misle da to ne zadovoljavaju, a ne mogu da se dogovore, onda se opredeljuju za razvod".

Statistika kaže da se u proseku nakon 13 godina najviše brakova završi. Često se čuje da je treća godina test, kao i sedma.

„Nema univerzalnih pravila. Postoje neke faze u životu razvoja porodice koje su nekako izazovne i krizne. Na početku, kada partneri uđu u brak ili kada počnu zajedno da žive, taj period prelogođavanja nije lak. Treba da se usaglase mnoge stvari, a da ne zaboravimo, i dalje je prisutna jedna romantizovana predstava o braku. Kada partneri ulaze u brak, onako malo i bajkovito razmišljaju da je dovoljna ljubav i da će ona biti dovoljna za srećan brak. Ljubav jeste preduslov, ali nije dovoljna. Ne možemo sve da znamo o tome kako razvijati jedan partnerski odnos", ispričala je gošća Dnevnika.

Upozorila je da nekada, kada partneri ulaze u brak, smatraju da je ljubav dovoljna, i da ne treba mnogo raditi na tome: „Da bi odnos bio dobar, da bi bio zadovoljavajući, partneri moraju mnogo da razgovaraju i da rade na tome kako da se usaglase i prilagode, naročito ako su razlike u nekim uverenjima velike. Na primer, jedan partner želi da bude štedljiv i da stiču, da štede pare da bi nešto kupili, a drugi partner želi da putuju i da se provode. Sada to treba nekako usaglasiti. To je jedan samo primer". 

Kad se zajedno raste u braku

Despotovićeva je objasnila i ulogu kompromisa i prilagođavanja. Izazovi pred bračnim partnerima su sada mnogo veliki i složenija je situacija nego što je bila pre 20, 30 godina. Danas, kada je reč o partnerima koji ulaze u brak, u proseku, muškarac ima 34 godine, žena 31 godinu. 

„To može da bude dobro, zato što znamo šta hoćemo, ambicije smo ostvarili i sada ćemo ići zajedničkom pravcu, na primer, razvijanja porodice. Znači, to preispitivanje i sazrevanje je vrlo važno za kasnije usaglašavanje i za razvoj jednog odnosa. Ali, s druge strane, rizik može da bude da ljudi već naviknu na svoju individualnost, i da se onda teže odriču nekih stvari koje su njima važne, da se prelagođavaju i da odstupaju od onoga što je njima važno", objasnila je Despotovićeva.

Statistika takođe kaže da se više parova raziđe ako su prethodno živeli zajedno. Neka pak iskustva kažu da ta „pokazna vežba" može biti pozitivna.

„Neki kažu da se onda se izgubi ona čarolija, iznenađenja kada uđemo u brak, i da je tada početak i da tada kreće. Znači, tu nema univerzalnih pravila, ali ono što je svakako važno je da o nekim stvarima razgovaraju i da budu otvoreni", kaže Despotovićeva, i dodaje da je važno da bračni partneri imaju slične startne pozicije i da svako ima pravo da se razvija.

„Ne da jedan ima pravo da se razvija, na primer, kroz socijalnu sferu, poslovnu, a da je drugi u kući, i da je nekako zatvoren i da ima fiksirane uloge. Znači, da bi rasli zajedno, treba da imaju jedan egalitarni odnos gde imaju poštovanje i uvažavanje. Da bi došli do toga, treba mnogo i da razgovaraju, ali da se nekako i vide kao ravnopravni partneri. I to je sada izazov u odnosu na to kakav je brak bio pre 20,30 godina. Tad su bile fiksirane uloge, znale se gde je čije mesto. E, sad su ljudi ovladali i nekim drugim slobodama, imaju druge potrebe i zato je mnogo teže sve to usaglasiti", zaključila je porodični psihoterapeut i medijator Vera Despotović.