Multitasking ne postoji, pažnju treba stalno jačati

Pažnja je neprimetno, ali važno mentalno svojstvo. Od ranog detinjstva pa do duboke starosti ima značajnu ulogu u našem životu. Utiče na svakodnevne aktivnosti, na učenje, sticanje novih veština, upijanje informacija, ali i na naše odnose sa drugim ljudima. Stručnjaci kažu da funkcioniše kao mišić – moramo je stalno jačati kako bi nas dobro služila.

Živimo u vremenu neprestanog ometanja pažnje. U današnjem digitalnom i brzom svetu neretko se osećamo rastrojeno i preplavljeno informacijama.

Iako toga nismo svesni, naše neraspoloženje često proizlazi iz nedostatka pažnje. S druge strane, izoštren fokus doprinosi osećanju zadovoljstva, produktivnosti i dobrim međuljudskim odnosima.

„Pažnja ima neke svoje osobine. Neke od njih su tenacitet, odnosno mogućnost da se na nešto fokusirano i da održavamo to na šta smo fokusirani, a vigilnost je mogućnost da prelazimo sa predmeta na predmet, sa situacije na situaciju i ostalo. I tu imamo imamo zanimljive fenomene rasejanog naučnika i rasejanog učenika. Rasejani naučnik je onaj koji je fokusiran na jednu stvar, a na sve ostalo ne obraća pažnju, dok je rasejani učenik obrnuto, znači sve ga drugo zanima sem onog na šta treba da obrati pažnju“, kaže psihijatar i psihoterapeut Tatjana Vlašković Jovićević.

Pažnja se trenira od najranijih godina. Deca je teško održavaju i imaju tendenciju da stalno menjaju fokus. Boje, zvuci, oblici – mnoštvo je stimulusa koji lako odvlače dečju pažnju.

„Dobra pažnja, kvalitetna, duga, zapravo pokreće dete da bude i radoznalo, kreativno, pokreće različite stvari, jednostavno da bude spremno na različite izazove“, navodi klinički psiholog Branka Tišma.

Ni odrasli nisu imuni na distrakcije. Iako se multitasking u današnje vreme veliča kao posebna veština, dokazano je da znatno bolje obavljamo zadatke fokusirani na jednu aktivnost.

„To je predrasuda da postoji multitasking. Mi možemo da radimo nekoliko stvari odjednom, ali se u svakom trenutku na jednu stvar koncentrišemo, znači da nema mogućnosti da naša pažnja ide u dva smera“, ističe Tatjana Vlašković Jovićević.

Pažnja dobro utiče i na druge intelektualne aktivnosti i celokupan razvoj deteta.

„Ali treba da mu obezbedimo i uslove za to. Tako da u prostoru ne treba da bude previše sadržaja, previše stimulusa – recimo paralelno uključeni televizor, mobilni telefon, neka muzika, gomila igračaka koje su vrlo različite po svom načinu korišćenja“, objašnjava Branka Tišma.

Učenje dece veštinama koje podrazumevaju usredsređenost, doprinosi njihovoj samosvesti i samokontroli, a na to će se tokom života nadovezati i druge emocionalne i socijalne veštine.