Generacijski jaz između roditelja i dece nikada nije bio veći

Sve se menja, a svako vreme sa sobom nosi nešto novo. Mi živimo drugačije od roditelja, kao što su i oni živeli drugačije od svojih. Svaka generacija imala je svog muzičkog idola, karakteristične frizure, način odevanja. Neke generacije obeležili su i značajni politički, ekonomski i istorijski događaji. Sve je to ostavilo veliki trag na nas, veći nego što mislimo, kažu stručnjaci.

„Vi sa ljudima sa kojima ste se rodili i sa kojima ste odrasli, vi sa njima delite mnogo toga istorijsko tačnog, sve ono što ste zajedno proživeli i sve ono sa čim se saživite. I neke zajedničke muke, recimo, to je karakteristično za generacije koje su stasale za vreme Prvog svetskog rata, to iskustvo ih je definisalo za ceo život ili one koji su odrasli za vreme Drugog svetskog rata. Ljudi osećaju zajedništvo istorijsko, emotivno, i osećaju koheziju ‘Mi’ kao grupa. ‘Mi’ smo to prošli, ja i svi drugi koje poznajem smo zajedno bili u tome. A onda su vam oni stariji i oni mlađi od vas nekako strani“, objašnjava sociolog Bogdan Spirić.

Od Veterana do generacije Zed

Oni koji su rođeni između 1920. i 1940. godine pripadaju grupi Veterana. Ovaj period obeležila je ekonomska kriza i Drugi svetski rat. Veterane karakterišu: poštovanje autoriteta i pridržavanje pravilima i disciplini. Kažu da je to posledica odrastanja u svetu u kom su upravljale „velike vođe”, pa su naučeni da trpe i slušaju.

Nakon njih dolaze Bejbi bumeri, rođeni između 1940. i 1960. godine. Završio se rat, žene su se mahom posvetile domaćinstvu, pa je nastao pravi bejbi bum.

„To je onaj period kada je vladao opšti globalni optimizam. Završio se rat, gradi se planeta, i tu generaciju zaista determiniše optimizam u pristupu i oni su voleli da kažu da je njihova parola:’Živi brzo i umri mlad’. Džejms Din je bio predstavnik te generacije“, navodi psiholog Ana Mirković.

Rođeni između 1960. i 1980. pripadaju generaciji Iks (X)- rastrzani između tradicionalizma (koji su im nametnuli roditelji) i novih (prilično progresivnih) promena. Ova generacija je u mnogo čemu ostala „na pola puta”. Imali su najmanji procenat glasanja od svih.

Karakteriše ih visok nivo skepticizma, ali i viši stepen obrazovanja. Poseduju izuzetan preduzetnički duh, a bili su i prva generacija koja je imala pristup kompjuterima u domovima i školama.

Nakon 1981. godine rođena je generacija Ipsilon (Y) ili takozvani Milenijalci. Rasli su u vreme raspada komunizma, Černobilja, ratova na Balkanu, u Iraku i Avganistanu, ali i uz ubrzan razvoj tehnologije.

Pripadnici ove generacije, pokazuju istraživanja, žele sve sada i odmah. Karakteriše ih visoki stepen hedonizma, visoko obrazovanje i sjajno poznavanje tehnologije. Veoma su fleksibilni.

Milenijalci kao most između generacija

„Meni bi milenijalci bili ta neka ključna generacija u premošćavanju između analogne generacije koji su stariji od njih i digitalne generacije nakon njih, jer jedino oni, zapravo, pate, odnosno razumeju oba jezika. Moraju da se nose od rođenja i sa digitalnim svetom, a istovremeno, u velikim delovima sveta su odrastali analogno negde mnogo bliže generaciji X. Oni su negde poput prevodilaca“, smatra Spirić.

Od 2000. do 2010. godine rođena je takozvana Zed (Z) generacija. Oni odrastaju u visoko sofisticiranom društvu i kompjuterskom okruženju. Zovu ih i „digitalnim urođenicima“. Kao sredstvo komunikacije masovno koriste internet i društvene mreže. O njima će se, tvrde stručnjaci, saznati više tek kada postanu zrela radna snaga.

„Nikada nije bio veći jaz nego sada među generacijama, to jest između roditelja i dece. A on može da se prebrodi tako što će stariji prestati da govore:’Moje vreme i tvoje vreme’ i početi da govore ‘naše vreme’, kao jedino relevantno vreme. I da mi uzmemo najbolje od tehnologija, a deci damo najbolje iz našeg detinjstva. I u tom balansu je negde najbolja opcija“, ističe Ana Mirković.

Rođeni posle 2010. godine pripadaju Alfa generaciji koja će, kako se smatra, pomoću tehnologije moći da ostvari sve. A oni koji se tek sada rađaju pripadaće generaciji Omega, za koje naučnici veruju da će, možda biti generacija koja će imati mogućnost da živi i na nekoj drugoj planeti.