Zašto se o mentalnim problemima šapuće umesto da se na sav glas govori

O uticaju posla na mentalno zdravlje, sagovornica RTS-a Marijeta Lazor, volonterka Centra „Srce“ kaže da se „više šapuće nego što se zapravo govori“.

„Pričaju stručnjaci, pričaju organizacije poput naše ili zaposleni među sobom, ali nedovoljno. Problem nije od juče, složen je i tiče se svih nas. Moramo da razgovaramo, ali da se ne zaustavimo tu, već da se uradi nešto konkretno jer u suprotnom ne možemo da pomognemo ni sebi samima, ni drugima“, ističe Lazorova.

Postoji život van posla, ali sve ono što se dešava na poslu prenosi se na porodice, širu zajednicu i onda se ulazi, kako kaže, u jedan začarani krug i spiralu koja čini stvari samo gorim, ako se o tome ne razgovara.

„Svi razgovori u centru su potpuno anonimni, poverljivi i bez osuđivanja. Ljudi se žale na emotivne krize izazvane egzistencijalnim problemima i neizvesnošću, a nemaju sa kim to da podele. Ćute, trpe, misle da to tako treba i da je deo posla da neko viče na vas ili ne mogu da uzmu bolovanje da se staraju o bolesnoj deci ili drugim ukućanima jer je u pitanju egzistencija“, navodi volonterka Centra „Srce“.

Prema njenim rečima, mnogi ljudi su zbog odnosa na poslu depresivni, anksiozni, frustrirani, neki su upali u dublje mentalne poremećaje, ali i dalje vlada jaka stigma i predrasude o tome da se govori o mentalnom zdravlju.

„Kada su u pitanju problemi srca i duše, onda se o tome mnogo teže priča, a ljudi kažu: Ma, pusti, on je pukao, mani ga... Ono što se u poslovnom svetu ne shvata dovoljno jeste da ako zaposleni nisu dobro, ne mogu ni firme da napreduju“, objašnjava Marijeta Lazor.

U istraživanju koje je sproveo Centar „Srce", u kom je bilo obuhvaćeno 100 srednjih i velikih kompanija u Vojvodini i 2.000 zaposlenih, zaključeno je da više od polovine zaposlenih ima mentalne probleme koji su uzrokovani poslom.

„Ovo je naš poziv svima onima koji u svom domenu brinu u zdravlju zaposlenih. Od donosilaca zakona, onih koji ih primenjuju u kolektivini, inspektora rada kojih je premalo, pa sve i do nas samih da razgovaramo jedni sa drugima“, ističe Lazorova.