Alchajmer - sve više obolelih, potrebna šira institucionalna podrška

Bolest budućnosti - tako se često naziva Alchajmer. Od zaboravljanja stvari i reči do neprepoznavanja osoba - široka je lepeza simptoma koji prate jednu od deset najčešćih bolesti.

„Ono što ja mogu da primetim, poslednjih godina se sve više javljaju ljudi koji primećuju probleme sa pamćenjem kod sebe i javljaju se da to provere. Deo stručne javnosti izražava veliku bojazan da će posle pandemije kovida 19 da nastupi pandemija mentalnih bolesti i kod osoba koje nisu imale konkretno oboljevanje od ovog virusa, a koji su posledica stresa", rekla je dr Slavica Golubović, psihijatar-neuropsiholog u Gerontološkom centru Beograd.

Upravo je stres visoko na listi rizika za nastanak Alchajmera, objašnjava nam psihijatar. Preduslovi su i genetika, način ishrane, neuredan stil života.

Iako ne postoji jedinstven registar procenjuje se da u Srbiji sa Alchajmerovom bolešću živi oko 140.000 ljudi, dok je u svetu taj broj 40 miliona. Ipak, statistika upozorava da će ove brojke u narednoj deceniji biti udvostručene.

Zato iz Udruženja penzionera ukazuju kako je osnivanje nacionalnog centra za obolele od demencije neophodno.

„Postoje neka obećanja lokalne samouprave Beograda da će im to biti prioritet za narednu 2023. godinu i da će tada biti otvoren prvi državni centar za obolele od demencije gde će moći da koriste usluge svi oni kojima su one potrebne, koji nisu za domski smeštaj u Beogradu i gde će moći da koriste i savetovalište oni koji brinu o njima u kućnim uslovima", kaže Nataša Satarić iz udruženja Amiti - Snaga prijateljstva.

Iz gradskog sekretarijata objašnjavaju da je u njihovoj nadležnosti najpre otvaranje dnevnog boravka za dementne osobe.

„Predviđena su sredstva za projektnu dokumentaciju i mi očekujemo da 2023. godine da bi ovaj dnevni boravak mogao krenuti sa radom. Tako da mi želimo ono što je iz našeg domena da pružimo mogućnost građanima Beograda. Sa druge strane podržavamo sve neke inicijative koje tiču toga se na nekom republičkom nivou oformi neka institucija, mi ćemo naravno dati naš doprinos", rekla je Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu.

Upravo je institucionalna podrška u čitavoj Srbiji veoma važna za obolele od Alchajmera jer nema dovoljno kapaciteta za njihovo zbrinjavanje baš kao ni lekara gerijatara.
I dijagnoza Alchajmera se sve kasnije uspostavlja, pa je kvalitet života obolelih i njihovih porodica na nezavidnom nivou. Zato je svako rešenje dragoceno.