Voćni sokovi štetni koliko i gazirani?

Voćni sok nije isto što i prirodno, neobrađeno voće. Ovi sokovi sadrže istu količinu šećera kao i svi ostali zaslađeni napici, piše Kliks.ba.

Osim toga, ovi sokovi se lako vare, pa do trenutka kada sok stigne do želuca, naše telo ne zna da li je to voćni sok ili neki gazirani napitak, navodi Suzan Džeb iz Nutricionističkog centra na Univerzitetu „Kembridž“.

Dok su voćni sokovi do nedavno preporučivani od strane stručnjaka kao zdrava varijanta u odnosu na gazirane napitke, sada se ovi sokovi stavljaju u isti koš sa gaziranim.

„Voćni sokovi i takozvani 'smuti' napici su nova opasnost za zdravlje“, rekao je nutricionista Beri Popkin.

Nekoliko studija pokazalo je da postoji veza između voćnih napitaka i dijabetesa tipa 2.

„Poslednjih godina pojavljuje se sve više dokaza da su voćni sokovi zapravo samo fruktoza, kao i da na organizam deluju isto kao i gazirani napici“, rekla je autorka knjige „Šta jesti“, Džoana Blitmen.

Iako proizvođači ove sokove često reklamiraju kao „sveže isceđene“ ili „bez aditiva“, mnogi stručnjaci tvrde da sadržaj nije baš onakav kakvim nam je prikazan na ambalaži.

Američki eksperti objašnjavaju da je voćni sok oduvek važio za zdravu varijantu, ali da se od početka proizvodnje do danas način proizvodnje, kao i sadržaj ovih sokova značajno promenio.

Tako se, na primer, danas sok uglavnom čuva u velikim rezervoarima, a kako bi duže ostao svež iz njega se izvlači kiseonik.

Sa druge strane, pojedini stručnjaci smatraju da su tvrdnje o štetnosti voćnih sokova preterane, ali da ih ipak ne treba piti u velikim količinama.

„Najvažnija je količina koju unesete u organizam“, rekla je nutricionista Azmina Govindži.

Ona naglašava da količina od 150 mililitara voćnog soka dnevno nije štetna i da se na taj način unose vitamini i tečnost koji su važni za organizam, ali i da bi trebalo da ljudi budu svesni toga da sok sadrži i šećer.