(Ne)pravilna ishrana

Nepravilna ishrana može biti jedan od osnovnih uzroka velikog broja bolesti. Prema rezultatima jednog američkog istraživanja, deca koja više od četiri puta nedeljno konzumiraju „brzu hranu" izložena su većem riziku od razvoja bolesti srca i krvnih sudova u kasnijem uzrastu.

Stručnjaci ukazuju na to da uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu. Za pobornike presne hrane zdrava je samo ona namirnica koja ne zahteva termičku obradu.

„Voće i povrće su hrana, a ne prilog", objasnila je dramatrurg Maja Volk u čijoj kuhinji već tri godine nema mesa, već samo presnog voća i povrća.

Prema rečima Maje Volk, ishrana živom hranom najprirodniji je način ishrane, zove se prirodna higijena, a podrazumeva da postoje samo dve vrste hrane – živa i mrtva.

„Mi smo jedini oblik organizma koji termički obrađuje svoju hranu. Presna hrana ima žive ćelije znači bogatstvo enzima i vitamina i jača imunitet", istakla je Volkova.

Ishrana živom hranom nije dijeta, to je, opredeljenje za zdravlje i život, nasuprot bolesti i starenju, smatraju pobornici vegana.

„Nerafinisana biljna hrana pre svega sadrži šećere, a u manjoj meri belančevine i masti što je idelana proprcija hranljivih materija za ljude ako je suditi po najvernijem parametru, ljudskom mleku", tvrdi savetnica za biljnu ishranu, Marina Grubić.

Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu, savetuju lekari - ne isključujući dobrobit vegetarijanstva ili makrobiotike posebno za ljude koji su bolesni ili ne podnose neku vrstu namirnica.

Nutricionista Jelena Gudelj je istakla da kada govorimo o presnoj ishrani kao porodičnoj ishrani ona se ne može preporučiti kao pravilan način ishrane.

„Ishrana presnom hranom može da bude korisna u određenim životnim periodima za određene bolesti, stanja i određenom, definisanom vremenskom periodu. Veoma je važno da tokom tog perioda ishrane presnom hranom osoba mora biti pod redovnom lekarskom kontrolom", navela je doktorka Gudelj.

Lekari ukazuju i na opasnost od opsesivnog traganja za zdravom hranom što može postati psihički poremećaj poznat kao ortoreksija.

Zdrava ishrana takođe znači jesti u umerenim količinama, ne prebrzo niti halapljivo, sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti previše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena.