ALMA „otvorila oči“

Jedan od najvećih naučnih poduhvata 21. veka, teleskop ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) na pustinjskoj visoravni Atakama u Čileu, počeo je da radi.

Zadatak ovog dosad najvećeg i najkompleksnijeg polja radio-teleskopa jeste da istražuje i proučava procese koji su se dogodili nekoliko stotina miliona godina po nastanku univerzuma kada su prve zvezde počele da sijaju.

Njegov rad trebalo bi da objasni sadašnji izgled kosmosa i poreklo života.

„Bićemo u stanju da vidimo početak stvaranja univerzuma i način formiranja prvih galaksija. Saznaćemo toliko puno o tome kako univerzum funkcioniše", kaže Palab Goš, naučni dopisnik Bi-Bi-Sija, koji je prisustvovao početku rada teleskopa.

ALMA, čija je izgradnja počela 2003, sastoji se od niza povezanih džinovskih antena raspoređenih na najvišem platou (5.000 metara nadmorske visine) u pustinji Atakama, nedaleko od granice Čilea i Bolivije.

U želji da javnosti pruži mali uvid u rad teleskopa, Evropska južna opservatorija (ESO), jedna od organizacija koja će rukovoditi postrojenjem, objavila je prve fotografije koje je ALMA snimila i koje prikazuju sudar dve galaksije, udaljen od nas 70 miliona svetlosnih godina.

Ovi kolosalni rojevi zvezda mogu se videti i pomoću optičkih teleskopa, kao što je legendarni HABL.

Međutim, ono po čemu se teleskop ALMA razlikuje od drugih jeste to što može da uhvati svetlost koja nije vidljiva oku, kao i da razazna oblake gustog hladnog gasa iz kojeg se formiraju nove zvezde.

Fotografije su napravljene korišćenjem svega 12 antena. Rezolucija i jasnoća snimaka će dramatično rasti kako budu integrisane nove antene kojih bi do 2013. trebalo da bude ukupno 66.

ALMA posmatra svetlost u milimetarskom i submilimetarskom frekvencijskom opsegu, što omogućava astronomima da identifikuju gasni vrtlog koji je nastao na samom početku univerzuma, pre više od 13 milijardi godina i iz kog su nastale zvezde koje su prve zasjale svemirom.

„Moj tim traga za 'ciglama' od kojih su formirani solarni sistemi, a ALMA je jedina opremljena da ih vidi", ističe Dejvid Vilner iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku u Masačusetsu, jedan od srećnika koji su dobili šansu već u najranijoj fazi rada najsavršenije astronomske alatke na svetu.

Astronomi će, takođe, moći da vide i formiranje planeta oko zvezda, kao i da proučavaju sepermasivnu crnu rupu u središtu naše galaksije koja se zbog prašine ne može videti optičkim teleskopima.

Jedan japanski tim naučnika planira da iskoristi teleskop ALMA za proučavanje još jednog čudnog kosmičkog fenomena – izrazito svetlu galaksiju Himiko koja svake godine proizvodi oko 100 sunaca.

Osim što je naučno ambiciozan, projekat ALMA je i pravo čudo tehnologije i inženjeringa. Paskal Martinez, čovek koji nadgleda rad na postrojenju, opisao je ALMA kao „piramidu 21. veka".

„Sama veličina inženjerskog projekta, njegova tehnička kompleksnost i ono što će ovaj hardver postići jeste inovativno i sagrađeno u slavu čovečanstva", smatra Martinez čiji je zadatak da nadzire nad povezivanjem antena od kojih svaka teži oko 100 tona.