Farbanje automobila iz vazduha kao još jedan olimpijski maler koji je zadesio Tokio

Život piše priče. Neke od njih su surove, a neke simpatične, kao ona koja danas dolazi iz ostrvske carevine Japana, gde su mediji upravo saznali da će država, u korist Ratnog vazduhoplovstva, obeštetiti vlasnike oko 1.100 automobila koje su avioni akrobatske grupe „Blu impuls“ zalili farbom iz vazduha pri sletanju u bazu Iruma u prefekturi Saitama, severno od prestonice Tokija na dan otvaranja Paralimpijskih igara 24. avgusta ove godine.

Šest aviona iz te akrobatske grupe preletelo je novoizgrađeni Nacionalni stadion u centru Tokiju, pre ceremonije otvaranja ispuštajući dim u plavoj, beloj, crvenoj i zelenoj boji i ispisujući u vazduhu amblem Paralimpijskih igara. Pri povratku na bazni aerodrom oni su, izgleda, nastavili da seju farbu i tako iz vazduha „ukrasili“ automobile na parkinzima u njegovoj okolini.

Uzrok te greške, sudeći po izjavama zvaničnika, je kršenje pravila da dim može biti ispuštan samo na visinama većim od 300 metara, budući da mu otprilike toliko treba da se potpuno rasprši.

Leteće zvezde

Akrobatska grupa „Blu impuls“ osnovana je 1960. godine a njeni piloti danas lete na lakim trenažnim avionima domaće proizvodnje „Kavasaki T-4“.

Oni su i 23. jula, pred otvaranje Olimpijskih igara u Tokiju, preleteli centar japanske prestonice ocrtavajući na nebu olimpijske krugove.

Njihovi preleti bili su jedino što je najveći broj običnih japanskih građana video uživo od olimpijskih i paralimpijskih igra, budući da su one održane bez prisustva publike.

Takođe, piloti te akro grupe su u maju 2020. ispunili zadatak da podignu moral epidemijom opterećenih zdravstvenih radnika, tako što su im, u znak zahvalnosti za trud, poslali pozdrav iz vazduha, opisavši krug nad centrom Tokija.

Oni su tako u poslednjih godinu i po dana postali prave nacionalne zvezde, pa je propust s farbom umrljao ne samo vozila na zemlji, već i njihovu do tada neukaljanu reputaciju.

Olimpijske i paralimpijske igre u Tokiju održane su tokom leta uz mnoštvo poteškoća, od kolektivnog straha od širenja novog soja koronavirusa i nezadovoljstva, tada još uvek uglavnom nevakcinisanog, stanovništva zbog epidemiološkog rizika koje one donose, preko krupnih finansijskih gubitaka, do lutanja u organizacionom smislu i održavanja takmičenja u kamernoj atmosferi.

„Farbanje iz vazduha“, čini se, kao još jedan u seriji malera koji su obeležili te odložene i prigušene, jednom rečju, nesrećne sportske fešte.