Kako nam se prišunjala selfi kultura

Komplimenti su zamenjeni lajkovima, a dobar selfi na društvenim mrežama objava koja je važnija od reči. Više od dve trećine dece i mladih ima profil na nekoj društvenoj mreži, a istraživanja su pokazala da one utiču i na donošenje životnih odluka.

„Dvadeset prvi vek je vek vizuelne kulturne, vek društvenih mreža. Ako biste pitali influensere, oni bi rekli da fotografija nije dovoljna, sada je trend video, ali na moje zadovoljstvo sve češće se traži reč, sve češće ćete videti tekst“, ukazuje prof. dr Veselin Kljajić sa Fakulteta političkih nauka.

Unicef preporučuje roditeljima da proveravaju kvalitet provedenog vremena ispred ekrana, a ne njegovo trajanje. Psiholozi kažu da je roditeljska odgovornost i najveća.

„Društvene mreže predstavljaju jedan zgodan teren da zadovoljimo svoje emotivne i socijalne potrebe. Na nama roditeljima je da istražimo šta društvene mreže znače, zašto ih koriste, šta se tamo dešava, da radoznalo tome priđemo“, napominje psiholog Mia Popić.

Više od pola milijarde ljudi koristi Instagram svakodnevno, a čak 60 miliona korisnika mlađe je od 18 godina. Ipak, i dalje postoji dilema da li svako treba da ima mogućnost režije na toj društvenoj mreži.

„Selfi kultura nije ništa novo, ako se vratimo u 1895. imate čuvenog slikara Edgara Dega koji je radio prvim foto-aparatima svoje selfije. Selfi je negde zapravo kao neka vrsta izražavanja, odnosno kao jedan vid kontrole, šta je ono što želite da kažete, šta želite da prenesete“, kaže psihoterapeut Nina Tomović.

Fotografija nalik na današnji selfi prvi put je zabeležena pre više od jednog veka. Danas je, uz pomoć pametnih telefona, takva vrsta zabave prerasla u marketing, obavezu, a često donosi i zaradu.