Orlovi krstaši – volimo ih, ali samo na grbovima

Da bi se stiglo do tačke odakle se osmatra poslednji registrovani par orlova krstaša u Srbiji, potrebna je dvadesetominutna adrenalinska vožnja atarskim putevima u blizini sela Srpski Krstur.

Na kilometar od njihovog staništa, volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u gnezdećem periodu, 24 časa motre na sve aktivnosti u rezervatu kako bi zaštitili orlove krstaše od negativnog ljudskog uticaja.

„Ta ptica je bila bliska nama, a upravo zbog te blizini danas, nažalost, imamo situaciju da je na ivici izumiranja, zato što smo joj uzeli stanište, proganjali i uznemiravali je“, kaže Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Orlovi krstaši biraju visoke hrastove za svoje stanište. Zbog divlje seče hrastova je sve manje, ali Bora i Eržika uspeli su da naprave i rezervno gnezdo. Volonter Marko kaže da orlovski par svake godine ima mladunce.

U gnezdu je trenutno dvoje ptića koji bi trebalo da uzlete sledeće nedelje.

„Orlovi vole ovakve predele. Ravne poljane i livade, ali da ima visokih drva na kojima oni mogu da se nastane. To im predstavlja odličnu teritoriju za lov i razvoj. Uglavnom izbegavaju velike vrućine i love u jutarnjim ili popodnevnim satima“, objašnjava Marko Cvejanov, volonter Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Kroz projekat „Panon igl lajf“ (Panon Eagle Life), Evropska unija podstiče povećanje broja orlova krstaša i njihovu zaštitu u Panonskoj niziji. U projektu, pored Srbije, učestvuju i Mađarska, Austrija, Češka i Slovačka.

„Potrebna je dobra saradnja države i lokalnih samouprava u zaštiti životne sredine da bi se očuvali ovi dragoceni rezervati prirode. Svi treba da se uključe – i oni koji se ovde bave poljoprivredom, imaju krave ili ovce, oni koji se bave turizmom, građani, nevladine organizacije. Svi moramo da se naučimo da živimo u skladu sa prirodom, da ne ugrožavamo jedni druge“, istakao je Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji.

Mađarska populacija orlova krstaša sada je stabilna, kažu u srpskom Društvu za zaštitu ptica, što daje nadu da će te retke ptice potražiti društvo sa ove strane granice, te popraviti brojno stanje populacije.