Sa fakultetskom diplomom pravi mekike za desetku

U komšiluku ga prepoznaju kao majstora za mekike. Ali malo ko zna da 24-godišnji Gavrilo Bakić ima diplomu Fakulteta bezbednosti, koju je pre tri meseca odložio kada je u ruke uzeo brašno i vodu.

„Nakon što sam završio fakultet, nisam uspeo da nađem posao u struci, a mekike su nešto što jako volim i primetio sam da na beogradskom tržištu njih jednostavno nema. Tako da sam se odlučio da ovakav mali preduzetnički poduhvat pokrenem i za sad mi ide fino“, kaže Gavrilo.

Iako su mu omiljene bile bakine mekike, recept nije od nje nasledio, već je morao da traga za njim. Da bi napravio savršene mekike Gavrilo je otiša do Niša. Tamo su mu gospođe koje ih decenijama izrađuju ustupile recept, a po povratku u Beograd on ih je obogatio različitim vrstama namaza.

„Prišao sam stidljivo gospođama, pošto sam se plašio da će čuvati svoj recept ljubomorno, međutim, one su me prihvatile najsrdačnije, uzele me tri-četiri dana kod njih u radnju, pokazale mi sve cake sa mekikama, kako je bitno da testo nagarba, da se lepo razvuče mekika, da bi bila vazdušasta, kao i koja temperatura ulja je potrebna. Znači male cake velikih majstora“, objašnjava mladi preduzetnik.

Osim dobrog recepta, bez novca, ne može da se pokrene posao. Gavrilo je to učinio uz pomoć porodice, dok je čitav proces od proizvodnje do prodaje preuzeo na sebe.

„Nije toliko velika suma da se pokrene neki svoj privatan biznis, tako da bih ja svima koji imaju neku originalnu ideju preporučio i podržao ih u tome da otvore privatni biznis, jer to je iznos manji od nekog polovnog auta“, tvrdi Bakić.

Najčešće mušterije su deca, jer posluje u blizini škole. Ali miris mekika privlači i starije.

„Dolaze oduševljeni idejom mekika i prisećaju se onih na Terazijama. Tu bih mogao da spomenem taj 'sukob generacija', gde klinci jedu slatke, a stariji drže do toga da je prava mekika jedino sa sirom“, kaže Gavrilo.

Mekike mu donose prihod, ali i kilograme. Za sada ima samo četiri više. Zato planira da razvije strategiju odolevanja ovim poslasticama. To ne znači da će prestati da ih pravi, jer vidi budućnost u ovom poslu. I ovoj zemlji.

„Uvek smatram da je najlepše biti u svojoj državi i uz dobru ideju, dobar plan mislim da je moguće uspeti, nikad u inostranstvu neće biti lepo kao u našoj državi“, ističe Bakić.

Pored porodice, podršku mu pruža i devojka, koja je redovan gost, ali i pomoć u kuhinji. Gavrilo bi voleo da njegove mekike postanu brend, nešto po čemu će komšije pamtiti Beograd, a turisti mu se rado vraćati.