Požeški muzičari svirali i pevali za svoju dušu

Nekima je muzika dodatno zanimanje, drugima jedini izvor prihoda. Zajedničko im je to što novogodišnje i druge praznike ne proslavljaju u krugu svoje porodice već tamo gde ugovore svirku.

„Prisutni smo tako na porodičnim slavama, to jest našim slavama, rođendanima dece, desi se ponekad čak, da ni tada nismo prisutni", navodi muzičar Slobodan Janićijević.

„Mnogo je tu neprospavanih noći, mnogo je tu kafana, mnogo je tu svadbi, mnogo je svega", kaže muzičar Žarko Lađevac.

Jedan od prvih amaterskih orkestara u Požegi, pod nazivom „Mač" osnovan je 1923. godine. Tamburaši su svirali stare gradske i okretne pesme. Goran Živanović, rok publicista i muzičar, predstavnik je generacije koja je nekada bila u suprotnom taboru.

„Moram da kažem zbog egzistencije, zbog novca, prešli smo u ovu neku drugu priču, ali mogu da kažem da ta ljubav prema rokenrolu nije izbledela", navodi Goran Živanović.

Muzički dinar nije lak, pogotovo danas. Sedamdesete i osamdesete godine, za one koji su svirali u požeškim kafanama ili na veseljima bile su, kažu, zlatno doba,

„Bila je veća država, bilo je više sveta, prolazilo je i tim putnim saobraćajem i železničkim i tako", kaže muzičar Dragoje Marić Era.

„Bile su svadbe obično tri, četiri dana, dok danas svadba, zajednička, jedan dan i traje od četiri-pet sati do uveče do dvanaest. I tu ne može da se zaradi", navodi muzičar Stojan Gordić.

Ali, bez obzira na zaradu, muzičari se uvek trude da sviraju srcem jer je to, kako kažu, u stresnim vremenima terapija ne samo za goste već i za one koji ih zabavljaju.