Naučnici čekaju „suzi“, pa otvaraju šampanjac

Novo unapređenje daće Hadronskom sudaraču mnogo više energije, što će omogućiti naučnicima da sprovode eksperimente u kojima se nadaju da će se pojaviti supersimetrična čestica.

„Veliko otkriće moglo bi da se desi do kraja ove godine. Ne možemo tačno da prognoziramo, ali ako budemo imali sreće možda i do kraja leta“, kaže profesorka Bet Hajneman, portparolka „Atlasa“, jednog od velikih detektora čestica na sudaraču.

Prema njenim rečima, naučna zajednica smatra da smo na pragu pronalaženja nečega revolucionarnog, slično kao kada je prvi put otkrivena antimaterija.

„Pronašli smo antimateriju početkom prošlog veka. Možda ćemo sada pronaći supersimetričnu materiju“, ističe ona.

Supersimetrija je dodatak uobičajenom naučnom modelu kojim se objašnjavaju osnove čestica i njihove međusobne interakcije. Eventualno otkrivanje „suzi“, kako joj tepaju naučnici, popunilo bi neke rupe u trenutnom naučnom modelu i stvorilo osnov za ujedinjenje prirodnih sila.

Sve čestice u uobičajenom modelu moraju da imaju partnere zvane superčestice, koje još nisu opažene u laboratorijskim uslovima.

Primera radi, foton, čestica koja čini svetlost, ima svoju partnersku česticu zvanu fotino. Kvark, gradivni element protona i neutrona, takođe ima svog partnera po imenu skvark.

Međutim, dok je uređaj u Švajcarskoj sudarao materiju pre unapređenja, nijedan znak ovih superčestica nije zabeležen, što je delimično razočaralo naučnike. Sada, mesec dana pred ponovno puštanje u pogon sa svim unapređenjima, optimizam se vratio, a stručnjaci smatraju da će ovaj put pronaći „suzi“.

Hadronski sudarač raspolagaće sa dva puta više energije, što će omogućiti da prilikom sudaranja čestica otkrije gluino čestice - superpartnere gluona, koji povezuje kvarkove unutar protona i neutrona.

Detektori Hadronskog sudarača ne bi ih direktno otkrili, već bi pratili njihovo raspadanje. Nakon raspadanja trebalo bi da ostanu najlakše i najstabilnija superčestice, poznate kao neutralini.

Istraživači pretpostavljaju da oni čine tamnu materiju. „Ovo bi potreslo svet. Za mene bi bilo još značajnije od otkrića Higsovog bozona“, ističe Hajneman.