Džungla skriva tajanstveni grad

U aprilu 1858. godine mladi francuski istraživač Anri Muo otputovao je iz Londona u jugoistočnu Aziju, gde je naredne tri godine putovao otkrivajući egzotične insekte koji i danas nose njegovo ime, prenosi Tanjug.

Danas bi bio zaboravljen da nije ostavio dnevnik koji je objavio 1863. godine, dve godine pre nego što je podlegao groznici u Laosu kada je imao svega 35 godina.

Njegov dnevnik očarao je javnost opisima raskošnih hramova koji su nestali u džungli.

Muo je taj koji je svetu predstavio izgubljeni Angkor u Kambodži i njegov romantični sjaj, piše Bi-Bi-Si.

Njegovi opisi grada podstakli su armije istraživača da krenu u potragu za izgubljenim hramovima.

Kambodža je danas poznata po ovim zgradama. Najveći, Angkor Vat, sagrađen je oko 1150. godine i još je najveći verski kompleks na Zemlji.

Pokriva oblast četiri puta veću od Vatikana i svake godine privuče dva miliona turista.

Ali, 1880-ih godina, za Angkor Vat su znali samo lokalni monasi i stanovnici.

Ideja da je taj hram nekada bio okružen gradom sa milion stanovnika bila je potpuno nadrealna.

Bilo je potrebno više od 100 godina napornog rada arheologa kako bi se ispunile praznine u poznavanju ovog izgubljenog grada i Angkor je polako, ulicu po ulicu, počeo da se pojavljuje.

Značajne nepoznanice su, ipak, ostale, sve do prošle godine kada su arheolozi došli do serije novih otkrića o Angkoru, ali i o mnogo starijem gradu koji je bio sakriven još dublje u džungli.

Međunarodni tim, na čelu sa doktorom Dejmijanom Evansom sa Univerziteta u Sidneju, detaljno je mapirao 370 kvadratnih kilometara oko Angkora, što je samo po sebi značajan poduhvat ako se uzme u ozbir gustina džungle i ostaci nagaznih mina iz građanskog rata u Kambodži.

Zanimljivo je što je za celu studiju bilo potrebno manje od dve nedelje.

Njihova tajna? Lidar – sofisticirana tehnologija na daljinsko upravljanje koja je unela revoluciju u arheologiju, naročito u tropima.

Uz pomoć helikoptera koji je nadletao oblast, lidar je „ispalio“ milion laserskih zraka svake četiri sekunde kroz rastinje džungle, snimajući svaku varijaciju topografije.

Otkrića su, piše britanski servis, bila zapanjujuća. Tehnologija lidar otkrila je originalni Angkor – grad koji je imao puteve i kanale.

Arheolozi su pronašli nedokumentovane obrise grada na tlu džungle sa hramovima i razgranatom mrežom puteva, kako kopnenih tako i vodenih.

„Kada su se podaci prvi put pojavili na ekranu, imali smo neku vrstu 'eureka' trenutka“, navodi Evans. „Ispred nas se jasno pokazao drevni grad“, istakao je Evans.

Nova otkrića duboko su transformisala razumevanje Angkora, najvećeg srednjovekovnog grada na planeti.

Na svom vrhuncu u poznom 12. veku, Angkor je bio živa metropola koja se prostirala na 1.000 kvadratnih kilometara (primera radi, London je sličnu veličinu dostigao tek 700 godina kasnije).

Angkor je bio nekadašnji glavni grad moćnog Kmerskog carstva, koje je, zahvaljujući vođstvu kraljeva-ratnika, dominiralo ovim regionom vekovima i pokrivalo današnju Kambodžu i veći deo Laosa, Vijetnama, Tajlanda i Mjanmara.

Počeci ovog carstva bili su okruženi misterijom.

Na osnovu nekoliko natpisa verovalo se da je carstvo osnovao početkom 9. veka kralj Džajavarman Drugi, a da je njegov prvi glavni grad Mahendraparvata bio negde u brdima Kulen, šumovitoj ovlasti severoistočno od mesta gde će Angkor kasnije biti sagrađen.

Niko, međutim, to nije mogao sa sigurnošću da kaže sve do dolaska tima „naoružanog“ lidarom koji je proučio tu oblast otkrivši nepoznate hramove, mrežu puteva, jezera kao i ostatke naprednog hidrauličnog inženjeringa.

U vreme kada je glavni grad prebačen južno, u Angkor, krajem 9. veka, kmerski inženjeri sakupljali su i distribuirali velike količine kišnice zahvaljujući kompleksnoj mreži kanala i rezervoara.

Kišnica je pružala sigurnost da će biti hrane, a vladajuću elitu činila neverovatno bogatom. U naredna tri veka oni su svoje bogatstvo preusmerili u izgradnju najveće koncentracije hramova na svetu.

Jedan hram Pera Kan, sagrađen 1191. godine, ima 60 tona zlata. I pored velikog bogatstva, nevolje su se gomilale.

Kako je izgradnja hramova dostizala vrhunac, tako je hidraulična mreža grada propadala.

Krajem srednjeg veka, došlo je do dramatične promene klime u jugoistočnoj Aziji i došlo je do iznenadnih smena ekstremne suše i kiša, što je lidar mapirao.

Kako im je „životna nit“ u vidu kišnice prekinuta, Angkor je počeo da propada i do 15. veka kmerski kraljevi napustili su grad i preselili se na obalu gde su izgradili Pnom Pen, današnji glavni grad Kambodže.

Kada je Muo stigao, grad je bio mrtav, a mnogi hramovi su polako propadali.

Gotovo sve drugo što je bilo sagrađeno od drveta – od kuća stanovništva do kraljevskih palata je istrulilo, a nekada raskošni metropolis progutala je džungla.