Svemir je „ispljunula“ crna rupa?

Da li je svemir rođen iz Velikog praska, ili ga je „ispljunula“ crna rupa? Fizičari sada imaju još jednu pretpostavku o tome šta se dogodilo u trenutku kada je nastalo sve što nas okružuje pre 13,7 milijardi godina, piše portal Njuz kom (news.com.au).

Haotični Veliki prasak je samo jedna od teorija, koja i dalje ne može u potpunosti da se uklopi u postojeće okvire fizike.

Za sada naučnici veruju da je pre Velikog praska postojao „singularitet“, neverovatno gusto i vruće stanje prostora i vremena. U suštini, kako je to pretpostavio Stiven Hoking, bio je to sadržaj „stomaka“ crne rupe.

Sa tim se slažu i tri astrofizičara iz Kanade koji u novom radu o nastanku svemira pišu: „Najveći izazov kosmologije jeste razumevanje Velikog praska“.

Doktor Niaješ Afšordi i njegove kolege, smatraju da je singularitet bio deo četvorodimenzionalne crne rupe i da je vreme da zaboravimo na ideju o Velikom prasku.

Početak svega, prema njihovom mišljenju, jeste trenutak kada je crna rupa izbacila sadržaj iz svog „stomaka“, to jest, iz druge dimenzije.

Takva „projekcija“ može da objasni veliki problem s kojim se suočavaju teoretičari Velikog praska: kosmičku inflaciju, trenutak kada je univerzum iz „ničega“ postao „nešto“.

Mi smo, prema njihovom mišljenju, samo projekcija „obroka“ koji je progutala crna rupa.

Trodimenzionalne crne rupe u našem svemiru imaju dvodimenzionalni horizont događaja: dvodimenzionalnu granicu koja označava „tačku bez povratka“.

U četvorodimenzionalnom svemiru, crna rupa bi mogla da ima trodimenzionalni horizont događaja.

„Ideja da potičemo sa ivice horizonta događaja četvorodimenzionalne zvezde koja se urušava sama u sebe u nekom drugom univerzumu možda zvuči bizarno, ali mi ćemo testirati svaku teoriju o nastanku svemira“, kaže astrofizičar dr Alan Dafi sa Univerziteta „Svinburn“ u Melburnu.

„Ako naša teza prođe testove, onda zaslužuje da je drugi shvataju ozbiljno“, ističe Dafi.

Ideja je zaista čudna, ali za razliku od teorije o Velikom prasku, ova se zapravo matematički uklapa. Takođe, slaže se sa primarnim pravilom nauke: daje poverljiva predviđanja. To će, po svemu sudeći, biti težak posao.

Ali, ako se teza pokaže kao ispravna, to će povući sa sobom još mnogo pitanja, poput toga, odakle potiče pomenuti četvorodimenzionalni svemir.