Karipsko more, dom čudnovatih vrsta

Fantastične palmolike anemone sa belim pipcima, škampe koji vide svetlost nevidljivu ljudima i ljuskare koji nalikuju na buve, britanski naučnici uspeli su da snime u najdubljim delovima vulkanskih procepa Karipskog mora.

Tokom ekspedicije 2010. godine, tim naučnika Britanskog nacionalnog centra za okeanologiju, poslao je sondu "HyBIS", koja je rađena po narudžbini, da istraži dno Karipskog mora južno od Kajmanskih ostrva.

Na veliko iznenađenje, naučnici su pronašli na pet kilometara ispod površine, do tada nepoznate, procepe na podvodnoj planini Dent, koja se uzdiže tri kilometra iznad morskog dna. Otkriće je neočekivano, jer takvi topli i kiseli procepi nisu ranije viđeni u toj oblasti.

Ovakvi rezultati istraživače upozoravaju da su duboki morski vulkanski procepi možda mnogo zastupljeniji u svetskim morima nego što se mislilo.

Neobični „Supermen škampi"

Kamere su zabeležile i zapanjujuće snimke novih vrsta providnih škampa, (Rimicaris hybisae), koje su se kretale u jatima od oko 2.000 jedinki po metru kvadratnom.

Jedan deo ljušture ove nove vrste škampa dom je bakterija koje se hrane vodonik-sulfidom. Bakterije snabdevaju škampe hranom, u zamenu za sklonište, ali se desi da im ponekad budu i hrana.

Narandžasti deo ljušture naseljavaju ove specifične bakterije, a predpostavlja se da su ljubičasto-crne tačkice optička tela, uz pomoć kojih škampi mogu da vide svetlost koja je nevidljiva za ljude. National Geographic ih je očigledno s pravom nazvao „Supermen škampi".

Slična vrsta, pronađena je 4.000 kilometara dalje, na obodima sličnog procepa na jednom atlantskom grebenu.

Uporedna istraživanja, predviđaju naučnici, odvešće do objašnjenja kako se bića razvijaju i kreću u dubinama svetskih voda.

Osim pomenutih vrsta, snimljene su i nove vrste zmijolike ribe (Pachycara), dužine od 20 - 25 centimetara, nove vrste puževa i buvolikih ljuskara - amfipoda.

Deo vulkanskog otvora pod nazivom Bibi (nazvan po naučniku Vilijamu Bibiju koji je otkrio otvor) jedan je od najvrelijih delova sa najviše minerala na čitavom okeanskom dnu. Istraživač Britanskog nacionalnog centra za okeanologiju Dag Koneli, koji je učestvovao u ekspediciji, navodi da temperatura vode u ovom delu dostiže čak 400 stepeni Celzijusovih.

Na ovako velikim dubinama, pritisak vode je 500 puta veći od atmosferskog pritiska na nivou mora, a to može da se poredi sa automobilskim sudarima ogromnog intenziteta, na otprilike svakom centimetru kvadratnom.

Ne baš prijatno za svakodnevicu, zar ne?