Data centar u Kragujevcu sprema prostor za novi superkompjuter, za šta će se koristiti

Oni ne liče na računare koje svakodnevno koristimo. Nemaju monitor ni tastaturu, ali mogu da obrade milione podataka istovremeno i složene proračune, za koje bi običnim računarima bili potrebni dani, pa i godine, završe za svega nekoliko minuta.

Kapacitete dva superračunara u Kragujevcu već besplatno koriste domaći naučnici, univerziteti i tehnološke kompanije. Za mnoge od njih to je prilika da razvijaju tehnološka rešenja bez ulaganja u skupu opremu.

„Koristi se za različite ej aj modele, mašinsko učenje, sajber sekjuriti ali i za zdravstvo i bioinženjering. Pomenuću dva interesantna projekta. Prvi je gde veštčku inteligenciju koristimo u e-agraru. Koristimo je za obradu velikih količina podataka i dokumentacije. Drugi je VI mamografija gde veštačku inteligenciju koristimo za obradu velikog broja mamografskih snimaka koji pomažu radiolozima da izvrše selekciju i detektuju promene u najranijoj fazi“, kaže Boban Mihailović, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Prvi superkompjuter u Kragujevcu, sa 32 grafička procesora, imao je snagu od pet petaflopsa, odnosno pet bilijardi računskih operacija u sekundi.

Puštanjem u rad drugog, sa još 48 naprednih grafičkih procesora, računarski kapaciteti povećani su za dodatna 32 petaflopsa.

Kragujevac će u narednim mesecima dobiti i treći, do sada najmoćniji superkompjuter, koji stiže iz Francuske, imaće 640 najsavremenijih „Nvidijinih" čipova i biće čak 20 puta snažniji od postojećeg.

„Za još osam puta povećavamo kapacitete naše platforme za veštačku inteligenciju i na taj način će naša naučna zajednica, startap kompanije, državna uprava moći da rade na jednoj sofisticiranoj infrastrukturi ovde kod nas u Srbiji“, dodaje Mihailović.

Jedan od konkretnih projekata za koji će se koristiti kapaciteti novog superkompjutera je razvoj nacionalnog jezičkog modela, u saradnji sa francuskom kompanijom "Mistral AI". Cilj je da veštačka inteligencija bolje razume srpski jezik, ćirilicu, ali i stručnu terminologiju iz oblasti prava, medicine i obrazovanja.

„Neverovatno je bitno da smo na vreme ušli u tu trku primene veštačke inteligencije. Bez superkompjutera i velikih računara nema primene veštačke inteligencije. Već sada se vidi da se naš aj-ti sektor preorijentisao na novu tehnologiju, na primenu veštačke inteligencije sa klasičnih digitalnih sistema, prešlo se na ovu tehnologiju“, kaže kaže Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za aj-ti i e-upravu. 

U svetu u kojem se snaga država sve više zasniva na tehnološkoj nadmoći, superračunari i data centri postaju važan deo strateške infrastrukture.