Papin levičarski odgovor na digitalnu apokalipsu – crvene linije veštačkoj inteligenciji

Vrišteći medijski naslovi već godinama se utrkuju u zastrašivanju javnosti, proričući da će apokalipsa, u kojoj će mašine i veštačka inteligencija preuzeti sve i svašta – stići ranije nego što se očekivalo. A gde je apokalipsa, tu je i Vatikan.

Ovog puta, međutim, papa je tu da smiri duhove (kapitalizma), ali i da upozori.

„Čovečanstvo, koje je Bog stvorio u svom njegovom veličanstvu, danas stoji pred sudbonosnim izborom: ili da sagradi novu Vavilonsku kulu, ili da izgradi grad u kojem Bog i čovečanstvo zajedno obitavaju", uvodne su reči prve enciklike pape Lava XIV, čiji je naslov: Magnifica humanitas: O zaštiti ljudske ličnosti u doba veštačke inteligencije.

Posebno su, ipak, zanimljivi humanistička retorika u korist radnika i siromašnih, a protiv profita kao vrhovnog merila, upozorenje na nove oblike ropstva i poziv na razoružanje VI. Sve to prilično odstupa od dominantnog narativa o novoj tehnologiji, agresivno usmerenog na logiku tržišta, ogoljenog kapitalizma i geopolitičkog nadmetanja.

Takve poruke nisu slučajne – papa Lav XIV predstavio je encikliku na 135. godišnjicu objave Rerum Novaruma – čuvenog dokumenta svog imenjaka Lava XIII, kojim je Rimokatolička crkva 1891. godine odgovorila na izazove tadašnje industrijske revolucije zalažući se za poboljšanja prava radnika.

Šta piše u papinoj poruci

Papa Lav XIV u enciklici polazi od jasne premise: u svetu u kojem bogatstvo naroda sve više zavisi od znanja i tehnologije, ta dobra ne smeju ostati u rukama malobrojnih.

„To produbljuje jaz između uključenih i isključenih – između onih koji mogu da učestvuju u digitalnoj revoluciji i onih koji ostaju na njenim marginama", piše papa.

Socijalna pravda u digitalnom dobu, prema njegovom mišljenju, zahteva ravnopravan pristup tehnologiji za sve, zaštitu najranjivijih i javni nadzor nad upotrebom VI – „tako da vodeći princip ne bude isključivo profit, nego dostojanstvo svake osobe i opšte dobro svih ljudi."

Posebno mesto u enciklici zauzima pitanje rada. „Novi oblici rada nisu nužno bolji", upozorava Lav XIV.

Iako tehnologija svakako može da oslobodi čoveka napornih ili ponavljajućih poslova, ona ne sme voditi nezaposlenosti u ime smanjenja troškova i povećanja profita. U tom kontekstu, papa poziva i na obnovu aktivnosti radničkih organizacija.

Moderno ropstvo

Enciklika, međutim, ide i korak dalje – u ono što zapadna javnost retko želi da čuje, upozoravajući na nove oblike ropstva.

Iza svakog „trenutnog i besprekornog" odgovora veštačke inteligencije stoji dug lanac ljudi – uglavnom "nevidljivih". Milioni ljudi, pretežno žena, obučavaju modele i moderiraju sadržaj za minimalne zarade. A negde drugde, deca i adolescenti u opasnim uslovima iskopavaju retke zemne elemente bez kojih VI i najsavremenija tehnologija ne bi ni postojale.

„Tela tih ljudi su izranjavana, povređena i iznemogla, da bi računarski procesi mogli da teku neprekidno", piše papa.

Tome dodaje i upozorenje na ono što naziva novim licem kolonijalizma, gde lični podaci građana postaju sirovina za tuđe ekonomske strategije, pretvarajući digitalno okruženje u „prostor eksploatacije".

„VI mora biti razoružana"

Papa poziva na „razoružavanje" veštačke inteligencije – ne u smislu odbacivanja tehnologije, nego u smislu oduzimanja moći onima koji veruju da im tehnička nadmoć automatski daje pravo da upravljaju svetom.

„Razoružati ne znači odbaciti tehnologiju, nego sprečiti je da zavlada čovečanstvom", poručio je poglavar Rimokatoličke crkve.

Od crkve se mogao očekivati oprezan i konzervativan stav prema svemu što u nazivu ima „revoluciju“, pa bila ona i digitalna.

Njeni društveni pogledi imaju duboke korene. Uostalom, papa Lav XIV se direktno poziva na Socijalnu doktrinu crkve i svog imenjaka iz 19. veka.

Zato enciklika ustvari manje govori o papi ili crkvi, a više o današnjem vremenu u kojem Vatikan, barem na nivou retorike, zastupa ideje koje je zapadni politički mejnstrim odavno zanemario.