Šefovi: VI povećava produktivnost – radnici: više besmislenog posla

Ken, kopirajter u velikoj fizmi za sajber bezbednost sa sedištem u Majamiju, nekada je uživao u svom poslu. Ali onda je nastalo pravo mučenje i posao počeo da se gomila upravo zahvaljujući veštačkoj inteligenciji – što je dobilo naziv “workslop”.

Takozvani “workslop” (radni haos) se dešava kada zaposleni koriste veštačku inteligenciju da brzo generišu rad koji deluje uglađeno – barem površno – ali je u stvari toliko manjkav ili netačan da ga je potrebno značajno ispraviti, očistiti ili čak potpuno preraditi nakon što se preda kolegama.

Pad kvaliteta i morala

Za Kena, problem je počeo nakon što je izvršni direktor njegove kompanije otpustio nekoliko njegovih kolega i naložio da preostali radnici koriste četbotove sa veštačkom inteligencijom, rekavši da će to povećati njihovu produktivnost.

Dok su početni nacrti bili laki za kreiranje, Ken i njegove kolege su morali da provode više vremena prepravljajući, ispravljajući greške i rešavajući neslaganja između četbotova jedni drugima nego da nisu koristili veštačku inteligenciju.

„Kvalitet je značajno opao, vreme potrebno za proizvodnju sadržaja se značajno povećalo i, što je najvažnije, moral je opao“, navodi kopirajter, koji je govorio pod pseudonimom iz straha od gubitka posla. „Sve je postalo mnogo gore kada su uveli veštačku inteligenciju.“

Jaz između menadžmenta i zaposlenih

Ken dodaje i da su rukovodioci kompanije prebacili krivicu na zaposlene kada su rekli da produktivnost opada zbog veštačke inteligencije.  

Kenovo iskustvo odražava rastući jaz između zaposlenih i njihovih lidera kada je u pitanju veštačka inteligencija: nedavno istraživanje sprovedeno među 5.000 američkih službenika pokazalo je da 40 odsto nemenadžera kaže da im veštačka inteligencija uopšte ne štedi vreme na poslu, dok 92 odsto rukovodilaca na visokim pozicijama kaže da ih čini produktivnijima.

Pa šta uzrokuje ovu poplavu „radnog haosa"

Kompanije su potrošile milijarde ulažući u generativnu veštačku inteligenciju. Neki od njih, poput Bloka, Amazona, Daua, UPS-a, Pinteresta i Targeta, istovremeno su otpustili radnike, pripisujući smanjenja produktivnosti veštačke inteligencije.

Radnici koji ostaju osećaju pritisak svojih poslodavaca da koriste veštačku inteligenciju kako bi još više i brže radili, često uz malo vođstva ili obuke. Nepovezanost razdvaja rukovodioce oduševljene generativnom veštačkom inteligencijom od radnika – koji otkrivaju da veštačka inteligencija samo otežava njihov posao.

Nedostatak smernica i stvarni efekti

„Ljudima se govori da koriste veštačku inteligenciju, često bez smernica ili podrške“, napominje Džef Henkok, koautor studije koja je skovala termin “workslop” – „radni haos“ i istraživač sa Stanforda i naučni savetnik u BetterUp-u. Iako Henkok veruje da bi generativna VI mogla da pokrene alate koji pomažu radnicima da poboljšaju efikasnost, u mnogim slučajevima, uključivanje VI ima suprotan efekat.

Henkokova studija, koja još nije recenzirana, anketirala je 1.150 kancelarijskih radnika, što je reprezentativni uzorak za oko 5.000 radnika. Istraživači su otkrili da se 40 odsto radnika susrelo sa radnim haosom u roku od mesec dana, a zatim je provodilo u proseku 3,4 sata mesečno baveći se njim – što, prema procenama studije, dovodi do 8,1 miliona dolara izgubljene produktivnosti za organizaciju sa 10.000 zaposlenih.

Svakodnevni primeri iz prakse

Frilenserka Keli Kašin, dizajnerka proizvoda, rekla je za Gardijan da se često susreće sa radnim haosom. „Čini se da je dovoljno samo kopirati i nalepiti poruku bota direktno u ćaskanje ili imejlove.“ Ponekad, kada je zbunjena porukom koju joj je poslao kolega, najčešće dobija odgovor: „Da, nisam siguran šta je veštačka inteligencija mislila pod tim“.

„Iako je to krajnje frustrirajuće, razumem zašto ljudi to rade. Postoji veliki pritisak da se poveća produktivnost, što je pogoršano ozbiljnom neizvesnošću na tržištu rada“, dodaje Kašinova.

Doktor Filip Barison, sa Univerziteta u Mičigenu koji je anketirao osoblje dok je bio u klinikama primarne zdravstvene zaštite, otkrio je sličan problem sa radnim procesom koji se pojavljuje kod medicinskog osoblja koje je ohrabreno da koristi veštačku inteligenciju za generisanje odgovora putem e-pošte na pitanja pacijenata. Taj pristup je trebalo da uštedi vreme lekarima.

„Na osnovu izveštaja i mojih sopstvenih zapažanja, to ne funkcioniše“, ističe dr Barison. Umesto toga, mnogi zaposleni sa kojima je razgovarao opisali su da su uložili mnogo rada oko uređivanja, frustraciju i zabrinutost zbog bezbednosti podataka i strah za pacijente koji dobijaju imejlove sa greškama zahvaljujući upotrebi četbotova.

Pošto je korišćenje alata veštačke inteligencije opciono, „kada ustanove njenu (ne)efikasnost, počinju da je ignorišu“, dodaje Barison.

Investicije bez povraćaja

Jedan od razloga zašto poslodavci promovišu generativnu veštačku inteligenciju na radnim mestima je taj što mnoge kompanije teže da smanje troškove rada nakon ulaganja u tehnologiju, smatra Aiha Ngujen, koja vodi program „Budućnost rada“ u neprofitnom istraživačkom institutu „Podaci i društvo“. Ali ta ulaganja se nisu isplatila, ili barem još ne.

Jedan od zaključaka često citiranog izveštaja MIT-a otkrio je da 95 odsto firmi ne vidi povraćaj svojih ulaganja u veštačku inteligenciju. Druge nedavne procene softverskog giganta SAP i firme za profesionalne usluge i konsultantske usluge „Dilojt“ izveštavaju da veći deo preduzeća generiše povraćaj ulaganja, ali su i dalje manjina.

Preduzeća očekuju – ili se nadaju – da će se bolji povraćaj materijalizovati nakon dve do četiri godine, što je prilično sporo za tehnološka ulaganja, prema izveštaju kompanije „Dilojt”.

„Problem je u tome što se generativna veštačka inteligencija često predstavlja kao alat opšte upotrebe koji može da uradi bilo šta, ali stvarnost ne funkcioniše tako. Dakle, ono što bi moglo da stvara deo radnog procesa jeste nejasan mandat ili slučaj upotrebe VI“, navodi Ngujen.

Radnička prava i nova dinamika moći

Ekonomista Den Rejnolds, istraživač organizacije Communications Workers of America, rekao je da je veštačka inteligencija postala kamen spoticanja dok sindikalno organizovani radnici pregovaraju o uslovima novih ugovora. Sindikati zahtevaju jasnije mandate za tehnologiju i veći doprinos radnika i kontrolu nad načinom njenog korišćenja.

„Firme su prilično otvorene po pitanju korišćenja veštačke inteligencije za pojednostavljivanje poslovanja, pa je prirodan odgovor ispitivanje šta ti alati zapravo mogu da urade i dinamike moći koja okružuje njihovu upotrebu“, ističe Sara Foks, direktorka Laboratorije za tehnološku solidarnost na Univerzitetu Karnegi Melon.

Foksova kaže da je skeptična kada firme kažu da primenjuju veštačku inteligenciju u svojim kompanijama kako bi poboljšale produktivnost i efikasnost i pomogle radnicima da budu bolji u svojim poslovima. „Zapravo, to prikriva veće promene u dinamici rada“ i smanjuje autonomiju radnika umesto da ih osnažuje.