Ogromno ulaganje japanske kompanije u tvorca ChatGPT-a, nepokolebljiva vera japanskog Bila Gejtsa u OpenAi

Japanski div iz oblasti telekomunikacija grupa „Softbenk“ prošle nedelje je ubrizgala nove 23 milijarde dolara u deonice američke kompanije "OpenAI", javljaju mediji u Zemlji izlazećeg sunca.

„Softbenk“, koji je jedan od dominantnih mobilnih operatera u Japanu i već četvrt veka puno ulaže u start-apove, ali i zrelije firme iz sveta informacione tehnologije, robotike i veštačke inteligencije, time je uvećao svoju investiciju u američku kompaniju, tvorca ChatGPT-a, na čak 34,7 milijardi.

Vlasnički udeo „Softbenka" u američkom preduzeću je zahvaljujući toj dodatnoj investiciji porastao na 11 odsto.

Šef kompanije, preduzetnik Masajoši Son poznat je po brojnim krupnim ulaganjima i tome što je nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima krajem 2024. smelo obećao da će njegova kompanija u iduće četiri godine u privredu SAD uložiti čak 100 milijardi dolara.

Mada je jedan broj komentatora bio skeptičan u vezi toga da li Son zaista može da ispuni tako ekstravagantno obećanje, čini se da ovaj šezdesetosmogodišnji japanski biznismen korejskog porekla na dobrom putu da to učini.

Japanski Bil Gejts?

Tehno oligarh Son, čije se lično bogatstvo procenjuje na oko 54 milijardi dolara, je svoju kompaniju osnovao 1981. godine u gradu Fukuoki na južnom ostrvu Kjušu – to je bila mala radionica u kojoj su sklapani kompjuteri po želji kupaca.

Ona je, međutim, brzo narasla, te ušla u krupne poslove vezane za internet i telefoniju. Postala je i vlasnik lokalnog bejzbol kluba, koji je zahvaljujući njenim finansijskim injekcijama postao višestruki šampion i jedan od najjačih timova u zemlji.

Nakon što je proširio poslovanje iz kompjuterskog u telekomunikacioni sektor, „Softbenk“ je u Japanu stekao astronomske prihode tako što je prvi u Japanu u prodaju uveo „ajfone“ američke kompanije „Epl“. Tako je duboko transformisao domaće tržište mobilnih uređaja, kojim su do tada neprikosnoveno dominirali domaći proizvođači klasičnih mobilnih telefona „Soni“, „Panasonik“ i „Šarp“.

Japanski milijarder naročito se proslavio neverovatnim dobitkom koji je stekao zahvaljujući skromnoj ali pravovremenoj investiciji od 20 miliona dolara u kinesku internet firmu „Alibaba“. Naime, nakon što je ona ostvarila eksponencijalni rast i Son prodao deonice u svom vlasništvu, u džepu mu je ostalo čak deset milijardi dolara profita.

Ta serija uspeha od njega je napravila legendarnu zvezdu poslovnog sveta u Japanu, jednu vrstu japanskog Bila Gejtsa ili Stiva Džobsa, mada njegova kompanija zapravo nikada nije potrošačima ponudila sopstvene originalne proizvode, već ju je pre odlikovalo dobro ulaganje u vremenu procvata novih telekomunicionih tehnologija.

Da li je budućnost investicije u "OpenAI" zaista svetla

Njegov „Softbenk“ sada je, uz američki „Orakl“ i MGX iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, važan ulagač u mastodontski projekt za razvoj veštačke inteligencije i data centara po imenu „Stargejt“, koji predviđa investicije u energetsku i elektronsku infrastrukturu u SAD u iznosu od čak 500 milijardi dolara upravo za potrebe kompanije "OpenAI", u čije rukovodstvo i svetlu budućnost Son, čini se, ima nepomućenu veru.

Naime, u junu je na skupštini deoničara svoje kompanije izjavio da veruje da će "OpenAI", koji je osnovan kao neprofitabilna organizacija i zbog toga morao da prođe kroz niz složenih pravnih transformacija kako bi postao kompanija koja radi za profit, „u budućnosti biti postati najvrednija kompanija na svetu“.

I glavni odgovorni za finansije „Softbenka“ Jošimicu Goto nedavno je japanskim medijima izjavio da je vera njegove kompanije u generalnog direktora "OpenAI"-ja Sema Altmana „izuzetno jaka“ i da japanska kompanija neće ulagati u (američke) rivale "OpenAI"-ja u oblasti veštačke inteligencije, kao što su „Gugl“ i „Antropik“.

Ovo sve uprkos tome što mnogi ekonomisti i poslovni ljudi dovode u pitanje profitabilnost, pa i održivost "OpenAI", sa obzirom da on već sada on grca u velikim dugovima, zahteva dalja monumentalna ulaganja, te se suočava i sa ozbiljnom kineskom konkurencijom, koja se ne usteže da svoje proizvode učini dostupnim besplatno ili po znatno nižim cenama od američkih.

Investiciona banka HSBC, na primer, u novembru je (pre najnovije finansijske injekcije "Softbenka") objavila procenu da "OpenAI" neće postati profitabilan sve do 2030. godine i da će mu trebati čak oko 207 milijardi dolara dodatnih ulaganja i pozajmica da bi ostvario svoje planove rasta (ovo nakon potpisivanja višegodišnjih ugovora od čak 250 milijardi dolara sa „Majkrosoftom“ i 38 milijardi sa „Amazonom“).