среда, 10.12.2025, 08:09 -> 08:15
Roboti vraćaju boje Pompeje: veštačka inteligencija u restauraciji drevnih fresaka
Na antičkom lokalitetu u Pompeji testiran je novi robot koji pomaže u restauraciji fresaka. Ta tehnologija razvijena je u okviru projekta koji je finansirala Evropska unija.
Najnovija tehnologija u službi umetnosti – robot koristi program za prepoznavanje slika u Pompeji uz pomoć veštačke inteligencije u kombinaciji sa veoma preciznim robotičkim rukama. Cilj je ubrzanje procesa restauracije fresaka, koji je veoma spor i izuzetno zahtevan.
„Projekat RIPER je započet od veoma konkretne potrebe da se spoje delovi fresaka koje su uništene tokom Drugog svetskog rata. Sada se uz pomoć robota to ostvaruje, ali je ovde reč o mnogo većem poduhvatu u obalsti društvenih nauka i arheologiji. Veliki deo svakodnevnih poslova se danas može obaviti uz pomoć tehnologije, veštačke inteligencije i robotike“, Gabrijel Cutrigel, direktor Arheološkog parka Pompeja.
Projekat je započet pre četiri godine u koordinaciji sa Univerzitetom Ka Foskari iz Venecije. U okviru njega međunarodni timovi istraživača koristili su arheološki lokalitet Pompeja kao probni poligon. Eksperimentalni projekat je pokrenut kako bi se ponovo sastavili i restaurirali fragmenti oštećenih fresaka. Italijanski istraživači veruju da bi nova tehnologija mogla da pomogne u restauraciji artefakata širom sveta.
„Da li to znači da nam više nisu potrebni arheolozi u budućnosti i da će sve zameniti mašine i digitalna tehnologija? Naravno da ne. Ali, ono što će se dogoditi jeste da će se rad arheologa dramatično promeniti i na neki način vratiti na početak kroz tumačenje umetničkih dela, svakodnevnog života, različitih zdanja, arhitekture“, dodaje Cutrigel.
Robot koristi dva para fleksibilnih ruku opremljenih senzorima koji mogu da identifikuju, uzimaju i sastavljaju fragmente, a da ne oštete njihovu osetljivu površinu. Istraživači su uporedili zadatak restauracije fresaka sa rešavanjem džinovskih slagalica, uz dodatnu teškoću pronalaženja fragmenata koji nedostaju.
„Veoma često ovi delovi pripadaju različitim freskama jer ako se neka prostorija uruši možda ima fresaka na zidovima ili tavanici, a svi ti delovi su izmešani. To je kao kada imate džinovsku slagalicu, kupite četiri ili pet kutija, sve delove izmešate, bacite kutije a trebalo bi da rešite slagalice istovremeno'', objašnjava prof. Marčelo Peliljo sa Univerzitetu u Veneciji.
Antički grad Pompeja, u blizini Napulja, kao i njegova okolina, zatrpani su lavom u eksploziji Vezuva 79. godine nove ere.
