Zašto zvezde Silicijumske doline oblače vojne uniforme

Odred 201 stvoren je da spoji komercijalnu tehnologiju i vojnu moć u eri kada veštačka inteligencija preti da postane oružje masovnog nadzora i kontrole. Gost Jutarnjeg programa, vojni analitičar Aleksandar Radić napominje da će tehnološki lideri u stvari biti rezervni sastav jer Amerikanci imaju fleksibilan sistem prijema kadrova.

„Ima mnogo mogućnosti da kroz razne ugovore angažujete ljude i direktno kao rezerva oružanih snaga ili recimo, preko nacionalne garde. To se finansira budžetom federalnih jedinica. Mi smo nekada imali termin teritorijalna odbrana. To je najbliže našem takvom shvatanju stvari“, napominje Radić.

Tih 120 dana godišnje je nešto što se očekuje da izvrše, međutim još uvek se ne znaju detalji oko toga kako će biti angažovani, mada trenutno to više zvuči kao medijska egzibicija nove američke administracije, i predstavljeno je kao nešto senzacionalno, dodaje vojni analitičar.

Stefan Jančić, stručnjak za sajber bezbednost ističe da će njihova uloga u stvari biti samo u implementaciji tehnologija koju su koristili ili već implementirali u Silicijumskoj dolini. S druge strane, to i njima u karijeri može dosta da znači u pogledu razvoja.

Uloga veštačke inteligencije u vojnoj industriji

„Njihova uloga kao rezervnog sastava verovatno će više biti savetodavna – da li nekih delova ili implementacije veštačke inteligencije u potpunosti u svim segmentima, da li u birokratskim, da li u operacionim, da li u taktičkim ili za neka dejstva“, objašnjava Jančić.

Zapravo, oni treba da izvrše implementaciju onoga što se pokazalo kao dobra praksa u njihovom komercijalnom svetu u samoj vojnoj industriji kako bi je unapredili. Jasno je da je reč o ljudima koji će ući u sistem zato da bi direktno mogli da iznose svoje mišljenje vojnim profesionalcima, napominje Radić.

Da li je veštačka inteligencija barut 21. veka

„Ako se povuče paralela između prelaza sa hladnog oružja na vatreno, može se reći, posebno posle ovih sukoba u Ukrajini i na Bliskom Istoku, da se uveliko vidi implementacija i transformacija bojnog polja, poput bespilotnih letelica“, ističe Stefan Jančić.

Međutim uvek se mora skrenuti pažnja na etiku i da u toj celoj organizaciji čovek mora biti u centru, jer sam sistem veštačke inteligencije ne bi smeo da bude onaj koji donosi konačnu odluku.

„Znači, samu odluku da li izvršiti dejstvo, da li ne izvršiti dejstvo, mora da donese na kraju čovek, a veštačka inteligencija će se naravno koristiti, na primer, u samoj obradi podataka, jer te algoritme čini podobnim za implementaciju u vojne sisteme upravo brza i tačna obrada podataka“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Uloga veštačke inteligencije u vojnim operacijama

Veštačka inteligencija za sada se neće pitati ni za šta, naglašava Aleksandar Radić.

„Naravno, veštačka inteligencija će biti na samom bojištu. I to jest ozbiljna tema. Mi smo sad u jednoj prelaznoj fazi gde je jako teško biti dobar futurista. Traže se nova rešenja. Vojska u budućnosti sad se oblikuje pred našim očima. Nema još konačnih rešenja. Treba biti neodgovorno smeo da bi se sada projektovalo kako će to izgledati za pet ili deset godina“, smatra Radić.

Trenutno je čovek taj koji procenjuje kakav da bude raspored snaga na bojištu, čak i iza FPV drona stoji čovek. Rešenje koje se sada naslućuje jeste prepuštanje veštačkoj inteligenciji identifikacija objekta dejstva.

„A tu se javlja problemu etike. Do koje tačke se ide, kakve posledice mogu da budu“, napominje vojni analitičar

Razvoj dronova i tehnologije u vojnoj primeni

Brzina tehnološkog razvoja sada je značajno skratila period ispitivanja borbenih srdstava. Radić ističe da je Ukrajina najbolji primer kako se jako mnogo komercijalnih sredstava, elektronike i dronova, koji se mogu naći na Ali ekspresu, našlo direktno da bojištu.

„Znači, danas više nema prostora i vremena da se primena nekih sredstava ispituje, već se koriste i komercijalna sredsva u vojne svrhe“, dodaje Radić.

„Generalno, vidimo novi trend da paralelno sa razvojem veštačke inteligencije i njene implementacije u komercijalne svrhe, vidimo sve veće indikacije da se ta tehnologija koristi i u vojnoj, odnosno u odbrambenoj industriji“, napominje Stefan Jančić.

Generalno, ovo može da doprinese razvoju i na samom bojnom polju, ali i u smislu zaštite ljudskih života i procesuiranja podataka na taj način da vam da predikciju onoga što može da se desi u odnosu na trenutnu situaciju, zaključuje stručnjak za sajber bezbednost na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.